Благослов долази на Израиљ
1Ти, сине човечији, пророкуј Израиљевим горама и реци: ’Чујте, горе Израиљеве, реч Господњу. 2Говори Господ Бог: зато што је непријатељ рекао за вас: „Аха! Вечне узвишице су постале наша својина!“, 3пророкуј и реци: говори Господ Бог: зато што су вас пустошили и газили са свих страна да постанете имовина осталих народа, и што вас узимају у уста и клевећу, 4чујте, горе Израиљеве, реч Господа Бога! Говори Господ Бог горама и узвишицама, увалама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима, које су постале плен и предмет поруге осталим народима унаоколо. 5Зато говори Господ Бог: у својој сам огњеној ревности говорио против осталих народа, и против целог Едома, који је из радости, из свег срца, и с презиром у души присвојио моју земљу, ради пашњака и плена. 6Зато пророкуј за земљу Израиљеву и реци горама и узвишицама, увалама и долинама. Говори Господ Бог: ево, говорио сам у ревности и јарости, јер сте поднели поругу народа. 7Стога говори Господ Бог: дижем своју руку и кунем се да ће и народи око вас поднети поругу.
8А ви, горе израиљске, ширићете своје гране и доносити плод мом народу Израиљу, јер му се ближи долазак. 9Јер, ево, ја сам за вас! Окренућу се к вама, и бићете обрађене и посејане. 10Умножићу људе на вама, сав дом Израиљев, те ће градови бити насељени, а рушевине подигнуте. 11Умножићу на вама и људе и стоку, и бићете многобројни и плодни, а ја ћу вас населити као некада и учинити вас успешнијима него раније. Тада ћете знати да сам ја Господ. 12И довешћу људе, мој народ Израиљ, да ходају по вама. Они ће вас поседовати, и постаћеш им наследство, и нећеш их више остављати без деце.
13Говори Господ Бог: пошто људи говоре о вама: „Ви прождирете људе и остављате своју земљу без деце“ – 14стога више нећеш прождирати људе, нити ћеш више остављати свој народ без деце – говори Господ Бог. 15Нећу више дати да слушаш увреде народа, нити да трпиш њихово ругање, и више нећеш остављати свој народ без деце – говори Господ Бог.’“
Обнова Израиља осигурана
16Дође ми опет реч Господња: 17„Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи. 18Због тога сам излио своју јарост на њих због крви коју су пролили у земљи и због њихових идола којима су је оскрнавили. 19Зато сам их развејао међу народе и расејао по земљама. Судио сам им по њиховим путевима и делима. 20И међу који год народ да су дошли, скрнавили су моје свето име. Говорило се за њих: ’Они су народ Господњи, а морали су да оду из своје земље.’ 21А мени је било жао мога светог имена које су они, дом Израиљев, оскрнавили међу народима где су дошли.
22Зато реците дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: не радим ово ради вас, доме Израиљев, него ради свог светог имена, које сте оскрнавили међу народима у које сте дошли. 23А ја ћу посветити моје велико име, које је било оскрнављено међу народима, које сте ви оскрнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја Господ – говори Господ Бог – кад на њихове очи покажем своју светост на вама.
24Онда ћу вас покупити из народа и сабрати вас из свих земаља, па ћу вас довести у вашу земљу. 25Пошкропићу вас чистом водом и бићете чисти. Очистићу вас од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола. 26Даћу вам ново срце и нови дух ћу ставити у вас. Одстранићу камено срце из вашег тела и даћу вам срце од меса. 27Ставићу свој Дух у вас и учинићу да следите моје уредбе и да држите и извршавате моје прописе. 28И живећете у земљи коју сам дао вашим прецима. Ви ћете ми бити народ, а ја ћу вам бити Бог. 29Избавићу вас од свих ваших нечистоћа, и дозваћу жито и умножићу га, и више нећу довести на вас глад. 30Умножићу род на дрвећу и урод на њивама и нећете више подносити срамоту међу народима због глади. 31Тада ћете се сетити својих злих путева и неваљалих дела, па ћете се гадити сами себи због својих кривица и гадости. 32Ово знајте: нећу то учинити ради вас – говори Господ Бог. Нека вас је стид и срам због ваших путева, доме Израиљев!
33Говори Господ Бог: онога дана кад вас очистим од свих ваших кривица, населићу вас на горама и обновићу ваше рушевине. 34Опустела земља ће бити обрађивана уместо да лежи пуста пред пролазницима. 35Тада ће говорити: „Опустошена земља постала је као едемски врт, а градови некад разорени, опустели и уништени, сада су утврђени и насељени.“ 36Тада ће преостали народи око вас знати да сам ја, Господ, подигао развалине и посадио што је било пусто. Ја, Господ, сам то рекао.
37Говори Господ Бог: још једном ћу дозволити дому Израиљевом да траже да им учиним ово: да умножим њихове људе као стадо. 38Као што је много оваца посвећених за жртву у Јерусалиму за његове празнике, тако ће разорени градови бити пуни људи као оваца. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
Ang Mensahi sa mga Bukid sang Israel
1Nagsiling ang Ginoo, “Tawo, maghambal ka sa mga bukid sang Israel. Silinga sila, ‘O mga bukid sang Israel, pamatii ninyo ang mensahi sang Ginoo. 2Amo ini ang ginasiling sang Ginoong Dios: Nagsiling ang inyo mga kaaway nga ila na ang inyo madugay na nga mga bukid.’
3“Gani, tawo, silinga ang mga bukid sang Israel nga ako, ang Ginoong Dios, nagasiling: Ginsalakay kamo sang mga nasyon sa bisan diin nga direksyon, kag karon ginapanag-iyahan nila kamo. Ginayaguta kag ginapakahuy-an pa nila kamo. 4-5Gani, kamo nga mga bukid, mga ililigan sang tubig, mga patag, mga nagkalaguba nga mga lugar, kag mga mamingaw nga mga banwa nga ginsalakay kag ginyaguta sang mga nasyon sa palibot ninyo, pamatii ninyo ang akon ginasiling. Ako, ang Ginoong Dios, nagasiling nga puwerte gid ang akon kaakig sa sina nga mga nasyon labi na gid sa Edom, kay gin-agaw nila ang akon duta nga may kalipay kag pagyaguta, kay gusto gid nila nga maangkon ang mga palahalban sini.
6-7“Gani, tawo, maghambal ka sa duta sang Israel. Silinga ang mga bukid, mga ililigan sang tubig, kag mga patag, nga ako, ang Ginoong Dios, nagasiling: Nag-antos kamo sa pagpakahuya sang mga nasyon sa palibot ninyo. Gani sa puwerte ko nga kaakig, ako, ang Ginoong Dios, nagasumpa nga mahuy-an man ina nga mga nasyon. 8Pero kamo, mga bukid sang Israel, may mga kahoy nga magtubo sa inyo, kag magapamunga ini para sa akon katawhan nga mga Israelinhon, kay madali na lang sila nga magpauli. 9Pamati! Tatapon ko kamo. Araduhon ko ang inyo duta kag tamnan. 10Padamuon ko ang inyo mga pumuluyo—ang bug-os nga katawhan sang Israel. Patindugon liwat ang inyo mga banwa nga nagkalaguba, kag pagapuy-an ini sang akon katawhan. 11Padamuon ko ang inyo mga tawo kag ang inyo mga sapat. Paestaron ko liwat ang mga tawo sa inyo pareho sang una, kag pauswagon ko kamo sobra pa sang sa una. Dayon mahibaluan ninyo nga ako amo ang Ginoo. 12Ibalik ko ang akon katawhan nga mga Israelinhon sa inyo. Panag-iyahan nila kamo, kag indi na gid ninyo liwat pagdulaon ang ila mga kabataan.”
13Nagpadayon sa pagsiling ang Ginoong Dios, “Nagasiling ang mga tawo sa inyo nga ginahalitan36:13 ginahalitan: sa literal, ginalamon. Amo man sa bersikulo 14. ninyo ang inyo mga pumuluyo kag ginadula ninyo ang mga kabataan sa inyo nasyon. 14Pero sugod subong, indi na ninyo paghalitan ang inyo mga pumuluyo. Kag indi na ninyo pagdulaon ang mga kabataan sa inyo nasyon. Ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini. 15Indi ko na pagtugutan nga yagutaon kamo ukon pakahuy-an sang iban nga mga nasyon. Kag indi ko na pagtugutan nga malaglag ang inyo nasyon. Ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini.”
16Nagsiling pa gid ang Ginoo sa akon: 17“Tawo, sang nagaestar pa ang mga Israelinhon sa ila duta, ginhigkuan nila ini paagi sa ila malain nga pagginawi kag binuhatan. Sa akon panulok, ang ila pagginawi pareho kahigko sang babayi nga ara ang iya pamulanon. 18Gani ginpaagom ko sa ila ang akon kaakig tungod sang ila pagpamatay sa duta sang Israel, kag tungod sang ila pagsimba sa mga dios-dios nga nakapahigko sang sini nga duta. 19Ginpalapta ko sila sa iban nga mga nasyon. Ginhimo ko sa ila ang nagakabagay sa ila pagginawi kag binuhatan. 20Bisan diin sila magkadto nga mga nasyon, nagakahuy-an ang akon balaan nga ngalan. Kay nagasiling ang mga tawo, ‘Mga katawhan sila sang Ginoo, pero ginpahalin niya sila sa iya duta.’ 21Nagakabalaka gid ako sa akon balaan nga ngalan nga ginahatagan sang kahuy-anan sang katawhan sang Israel bisan diin sila magkadto nga mga nasyon. 22Gani silinga ang katawhan sang Israel nga ako, ang Ginoong Dios, nagasiling: O katawhan sang Israel, ginapabalik ko kamo sa inyo duta indi tungod nga takos kamo nga magbalik didto. Ginahimo ko ini tungod sa akon balaan nga ngalan, nga inyo ginahatagan sang kahuy-anan bisan diin kamo magkadto nga mga nasyon. 23Ako, ang Ginoong Dios, nagasiling nga ipakita ko ang pagkabalaan sang akon dungganon nga ngalan nga ginhatagan ninyo sang kahuy-anan sa mga nasyon. Dayon mahibaluan sang sina nga mga nasyon nga ako amo ang Ginoo kon ipakita ko ang akon pagkabalaan sa ila paagi sa himuon ko sa inyo. 24Kay kuhaon ko kamo sa nagkalain-lain nga mga nasyon kag pabalikon sa inyo kaugalingon nga duta. 25Wisikan ko kamo sang limpyo nga tubig agod mangin limpyo kamo sa tanan nga kahigkuan, kag indi na kamo magsimba sa mga dios-dios. 26Hatagan ko kamo sang bag-o nga tagipusuon kag bag-o nga espiritu. Ang matig-a ninyo nga tagipusuon mangin matinumanon na nga tagipusuon. 27Hatagan ko man kamo sang akon Espiritu agod masunod ninyo sing maayo ang akon mga sugo kag mga pagsulundan. 28Magaestar kamo sa duta nga ginhatag ko sa inyo mga katigulangan. Mangin katawhan ko kamo kag mangin Dios ninyo ako. 29Limpyuhan ko kamo sa tanan ninyo nga kahigkuan. Hatagan ko kamo sang bugana nga uyas, kag indi na kamo magaantos sing gutom. 30Pabungahon ko sing madamo ang mga kahoy kag pabuganaon ko ang inyo mga patubas, agod indi na kamo pagpakahuy-an sang iban nga mga nasyon tungod sa gutom. 31Dayon madumduman ninyo ang inyo malaot nga pagginawi kag pamatasan, kag kangil-aran ninyo ang inyo kaugalingon tungod sa inyo mga sala kag makangilil-ad nga mga binuhatan. 32Pero gusto ko nga mahibaluan ninyo, O katawhan sang Israel, nga ginahimo ko ini indi tungod sa inyo. Dapat gid kamo nga mahuya sa inyo nga pagginawi. Ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini.”
33Nagpadayon sa pagsiling ang Ginoong Dios, “Sa tion nga matinluan ko na kamo sa tanan ninyo nga mga sala, paestaron ko kamo liwat sa inyo mga banwa, kag patindugon ninyo ang mga nagkalaguba nga mga lugar. 34Ang duta nga sadto anay mamingaw, pagaaraduhon na, kag ang tanan nga makakita sini 35magasiling, ‘Ang duta nga sadto anay wala sing pulos, karon nangin pareho na sa katamnan sang Eden. Ang mga banwa nga sadto anay nagkalaguba kag mamingaw, karon may mga pader na kag ginaestaran na!’ 36Dayon ang mga nasyon sa inyo palibot nga nagkalabilin makahibalo nga ako, ang Ginoo, amo ang nagpatindog sang mga nagkalaguba kag nagpatanom sa nangin mamingaw nga duta. Ako, ang Ginoo, ang nagasiling sini, kag himuon ko gid ini.”
37-38Nagpadayon pa gid sa pagsiling ang Ginoong Dios, “Pamatian ko liwat ang pagpakitluoy sang katawhan sang Israel, kag amo ini ang himuon ko sa ila: Padamuon ko sila pareho kadamo sang mga karnero nga ginahalad sa Jerusalem sa tion sang piesta. Gani ang nagkalaguba nga mga banwa pagaestaran na sang madamo nga mga tawo. Dayon mahibaluan nila nga ako amo ang Ginoo.”
