Израиљеви лажни пастири
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? 3Једете сало34,3 Септуагинта и Вулгата: једете млеко., облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. 4Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. 5И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. 6Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи.
7Зато, пастири, чујте реч Господњу: 8Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; 9зато, пастири, чујте реч Господњу: 10Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна.
Бог је прави Пастир
11Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! 12Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. 13Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. 14Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши. 15Ја ћу напасати своје овце, и ја ћу им дати починак – говори Господ Бог. 16Тражићу изгубљену, довешћу натраг одлуталу, повређену ћу завити, а болесну окрепити. А утовљену и јаку ћу држати на оку; напасаћу их по правди.
17А теби, моје стадо, говори Господ Бог: ево, ја ћу судити између овце и овце, и између овнова и јараца. 18Зар вам није довољно што пасете на доброј паши? Зашто онда ногама газите што остане од паше? Зар вам није довољно што пијете бистру воду? Зашто онда ногама мутите осталу воду? 19А моје овце морају да пасу што сте ви ногама изгазили, и да пију што сте ви ногама замутили.
20Зато им Господ Бог говори овако: ево, ја ћу судити између дебеле и мршаве овце. 21Зато што сте боком и раменом гурали, и роговима боли све који су слаби, док их нисте разагнали; 22зато ћу избавити своје стадо да не буде више пљачкано. Ја ћу судити између овце и овце. 23Поставићу им једног пастира, мога слугу Давида, који ће их напасати; он ће их напасати и бити им пастир. 24Ја, Господ, бићу им Бог, а мој слуга Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, сам говорио.
25И склопићу са њима савез мира: истребићу зле звери из земље, па ће спокојно пребивати у пустињи и спавати у шумама. 26Излићу благослов на њих око мог брда и даваћу на време кишу; биће то киша благослова. 27Пољско дрвеће даваће своје плодове а земља рађаће свој род. И биће спокојни у својој земљи. Када сломим палице на њиховом јарму и избавим их од оних који су их поробили, знаће да сам ја Господ. 28И више неће бити плен народима, нити ће бити храна земаљским зверима. Живеће у спокојству и нико их неће плашити. 29А ја ћу им посадити бујни насад и више их неће морити глад у земљи, нити ће трпети срамоту од народа. 30Тада ће знати да сам ја, Господ Бог њихов, са њима, а да су они, дом Израиљев, мој народ – говори Господ Бог. 31А ви, моје овце, ви сте људи, стадо моје паше, а ја сам ваш Бог – говори Господ Бог.’“
The Lord Will Be Israel’s Shepherd
1The word of the Lord came to me: 2“Son of man, prophesy against the shepherds of Israel; prophesy and say to them: ‘This is what the Sovereign Lord says: Woe to you shepherds of Israel who only take care of yourselves! Should not shepherds take care of the flock? 3You eat the curds, clothe yourselves with the wool and slaughter the choice animals, but you do not take care of the flock. 4You have not strengthened the weak or healed the sick or bound up the injured. You have not brought back the strays or searched for the lost. You have ruled them harshly and brutally. 5So they were scattered because there was no shepherd, and when they were scattered they became food for all the wild animals. 6My sheep wandered over all the mountains and on every high hill. They were scattered over the whole earth, and no one searched or looked for them.
7“ ‘Therefore, you shepherds, hear the word of the Lord: 8As surely as I live, declares the Sovereign Lord, because my flock lacks a shepherd and so has been plundered and has become food for all the wild animals, and because my shepherds did not search for my flock but cared for themselves rather than for my flock, 9therefore, you shepherds, hear the word of the Lord: 10This is what the Sovereign Lord says: I am against the shepherds and will hold them accountable for my flock. I will remove them from tending the flock so that the shepherds can no longer feed themselves. I will rescue my flock from their mouths, and it will no longer be food for them.
11“ ‘For this is what the Sovereign Lord says: I myself will search for my sheep and look after them. 12As a shepherd looks after his scattered flock when he is with them, so will I look after my sheep. I will rescue them from all the places where they were scattered on a day of clouds and darkness. 13I will bring them out from the nations and gather them from the countries, and I will bring them into their own land. I will pasture them on the mountains of Israel, in the ravines and in all the settlements in the land. 14I will tend them in a good pasture, and the mountain heights of Israel will be their grazing land. There they will lie down in good grazing land, and there they will feed in a rich pasture on the mountains of Israel. 15I myself will tend my sheep and have them lie down, declares the Sovereign Lord. 16I will search for the lost and bring back the strays. I will bind up the injured and strengthen the weak, but the sleek and the strong I will destroy. I will shepherd the flock with justice.
17“ ‘As for you, my flock, this is what the Sovereign Lord says: I will judge between one sheep and another, and between rams and goats. 18Is it not enough for you to feed on the good pasture? Must you also trample the rest of your pasture with your feet? Is it not enough for you to drink clear water? Must you also muddy the rest with your feet? 19Must my flock feed on what you have trampled and drink what you have muddied with your feet?
20“ ‘Therefore this is what the Sovereign Lord says to them: See, I myself will judge between the fat sheep and the lean sheep. 21Because you shove with flank and shoulder, butting all the weak sheep with your horns until you have driven them away, 22I will save my flock, and they will no longer be plundered. I will judge between one sheep and another. 23I will place over them one shepherd, my servant David, and he will tend them; he will tend them and be their shepherd. 24I the Lord will be their God, and my servant David will be prince among them. I the Lord have spoken.
25“ ‘I will make a covenant of peace with them and rid the land of savage beasts so that they may live in the wilderness and sleep in the forests in safety. 26I will make them and the places surrounding my hill a blessing.34:26 Or I will cause them and the places surrounding my hill to be named in blessings (see Gen. 48:20); or I will cause them and the places surrounding my hill to be seen as blessed I will send down showers in season; there will be showers of blessing. 27The trees will yield their fruit and the ground will yield its crops; the people will be secure in their land. They will know that I am the Lord, when I break the bars of their yoke and rescue them from the hands of those who enslaved them. 28They will no longer be plundered by the nations, nor will wild animals devour them. They will live in safety, and no one will make them afraid. 29I will provide for them a land renowned for its crops, and they will no longer be victims of famine in the land or bear the scorn of the nations. 30Then they will know that I, the Lord their God, am with them and that they, the Israelites, are my people, declares the Sovereign Lord. 31You are my sheep, the sheep of my pasture, and I am your God, declares the Sovereign Lord.’ ”
