Одговорност пророка
1Дође ми опет реч Господња: 2„Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, 3и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, 4али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. 5Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. 6Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’
7Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. 8Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. 9Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.
10А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ 11Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
12Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ 13Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. 14А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; 15ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. 16Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.
17Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни! 18Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње. 19А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих. 20А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“
Пад Јерусалима
21У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“ 22А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.
23Тада ми дође реч Господња: 24„Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Аврахам је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’ 25Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу? 26Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’
27Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе. 28Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити. 29И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’
30Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’ 31Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком. 32Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.
33Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“
Ginhimo sang Dios si Ezekiel nga Manugbantay sang Israel
(Eze. 3:16-21)
1Nagsiling ang Ginoo sa akon, 2“Tawo, ihambal ini sa imo mga kasimanwa: Kon ipasalakay ko sa mga kaaway ang isa ka lugar, ang mga pumuluyo sang sina nga lugar nagapili sang isa sa ila kasimanwa nga mangin manugbantay sang ila siyudad. 3Kon makita sang sina nga manugbantay nga nagapadulong na ang mga kaaway, patunugon niya ang budyong sa pagpaandam sa mga tawo. 4Ang bisan sin-o nga nakabati sang budyong pero wala magsapak sini, kag napatay siya sang ginsalakay sila, siya ang may salabton sa iya kamatayon. 5Kay sang mabatian niya ang budyong wala siya magsapak. Gani siya gid ang may salabton sa iya kamatayon. Kay kon nagsapak lang siya, kuntani naluwas niya ang iya kaugalingon. 6Pero kon nakita sang manugbantay nga nagapadulong na ang mga kaaway pero wala niya pagpatunuga ang budyong sa pagpaandam sa mga tawo, kag ginsalakay sila kag may napatay sa ila, sukton ko ang manugbantay sa ila kamatayon bisan napatay sila tungod sa ila man nga sala.”
7Nagpadayon sa pagsiling ang Ginoo, “Tawo, ginpili ko ikaw nga manugbantay para sa katawhan sang Israel, gani pamatii ining akon ginasiling, kag paandami dayon ang mga tawo. 8Kon magsiling ako sa malaot nga tawo nga sigurado gid nga mapatay siya tungod sa iya sala kag wala mo siya pagpaandami sa pagbiya sa iya malain nga pagginawi, ikaw ang akon sukton sang iya kamatayon. 9Pero kon ginpaandaman mo ang ato nga malaot nga tawo sa pagbiya sa iya malain nga pagginawi, pero wala siya magsapak sa imo ginsiling, mapatay siya tungod sa iya sala, pero wala ka sing salabton sa iya kamatayon.
10“Tawo, nagareklamo ang katawhan sang Israel nga indi nila maagwanta ang silot sa ila mga sala. Nagpalangluya na sila kag daw sa mapatay na kuno sila tungod sini. 11Karon, silinga sila nga ako, ang Ginoong Dios nga buhi, nagasumpa nga wala ako nagakalipay kon may mapatay nga malaot nga tawo. Ang gusto ko, magbiya siya sa iya malaot nga pagginawi agod mabuhi siya. Gani kamo nga katawhan sang Israel, magbiya na kamo sa inyo malaot nga pagginawi. Ngaa bala luyag ninyo nga mapatay?
12“Tawo, silinga ang imo mga kasimanwa nga kon ang matarong nga tawo magpakasala, ang maayo niya nga mga binuhatan indi makaluwas sa iya. Kag kon ang malaot nga tawo magbiya sa iya malaot nga mga binuhatan, indi siya pagsilutan sa iya mga ginhimo nga malaot. 13Kon magsiling ako sa matarong nga tawo nga sigurado nga mabuhi siya, pero sa ulihi magpakasala siya kay nagasalig siya nga ang iya maayo nga mga binuhatan sang una makaluwas sa iya, ina nga tawo mapatay tungod sang iya mga sala. Indi ko pagdumdumon ang iya maayo nga mga binuhatan. 14Kag kon magsiling ako sa malaot nga tawo nga sigurado nga mapatay siya, pero sa ulihi magbiya siya sa iya malaot nga binuhatan kag maghimo sang husto kag matarong— 15halimbawa, gin-uli niya ang gin-garantiya sa iya ukon ang iya ginkawat, ginsunod niya ang mga pagsulundan nga nagahatag sang kabuhi, kag wala siya nagahimo sang malain—ina nga tawo sigurado nga mabuhi; indi siya mapatay. 16Ang bisan ano nga sala nga iya ginhimo indi na pagdumdumon kontra sa iya. Tungod nga naghimo siya sang husto kag matarong, sigurado nga mabuhi siya.
17“Pero ang imo mga kasimanwa, Ezekiel, nagareklamo nga indi kuno husto ang akon pamaagi. Pero ang ila pamaagi amo ang indi husto. 18Kon ang matarong nga tawo indi na maghimo sang maayo kag maghimo na siya sang malain, mapatay siya. 19Kag kon ang malaot nga tawo magbiya sa iya malain nga ginahimo kag maghimo sang husto kag matarong, magakabuhi siya. 20Katawhan sang Israel, nagasiling kamo nga ang akon pamaagi indi husto. Hukman ko gani ang kada isa sa inyo suno sa inyo mga binuhatan.”
Ang Paathag Parte sa Paglaglag sang Jerusalem
21Sang ikalima nga adlaw sang ikanapulo nga bulan, sang ikadose nga tuig sang amon pagkabihag, may isa ka tawo nga nakapalagyo halin sa Jerusalem nga nagkadto sa akon kag nagsiling, “Nalaglag na ang siyudad sang Jerusalem!” 22Sang gab-i nga wala pa mag-abot ato nga tawo, gin-gamhan ako sang Ginoo kag nakahambal ako liwat. Gani pag-abot sadto nga tawo pagkaaga, makahambal na ako.
23Nagsiling ang Ginoo sa akon, 24“Tawo, ang mga tawo nga nagaestar didto sa guba nga mga banwa sang Israel nagasiling, ‘Isa lang si Abraham, kag ginhatag sa iya ang bug-os nga duta. Madamo kita, gani sigurado nga panag-iyahan naton ini nga duta.’ 25Silinga sila nga ako, ang Ginoong Dios, nagasiling, ‘Nagahunahuna bala kamo nga panag-iyahan ninyo ang amo nga duta bisan nagakaon kamo sang karne nga may dugo pa, kag nagasimba sa inyo mga dios-dios, kag nagapamatay sang tawo? 26Nagasalig kamo sa inyo espada,33:26 Nagasalig kamo sa inyo espada: ukon, Nagapamatay kamo. nagahimo kamo sang makangilil-ad nga mga butang, kag nagapanginbabayi, kag karon nagahunahuna kamo nga panag-iyahan ninyo ang duta? 27Ako, ang buhi nga Ginoong Dios, nagasumpa nga sigurado nga magakalamatay sa inaway atong nagkalabilin nga buhi sa naguba nga mga banwa. Ang mga nagkalabilin nga buhi sa mga uma pagakaunon sang mapintas nga mga sapat, kag ang iban sa ila nga ara sa mga palanaguan kag sa mga kuweba magakalamatay sa balatian. 28Himuon ko nga mamingaw ang duta sang Israel, kag dulaon ko ang pagpabugal niya sa iya ikasarang. Bisan ang iya mga bukid mangin mamingaw, kag wala na gid sing may mag-agi didto. 29Kon himuon ko na nga mamingaw ang duta tungod sa tanan nga makangilil-ad nga mga ginahimo sang mga pumuluyo sini, mahibaluan nila nga ako amo ang Ginoo.’ ”
30Nagsiling ang Ginoo sa akon, “Tawo, ang imo mga kasimanwa nagaestorya parte sa imo kon magtipon sila sa pader sang siyudad ukon sa puwertahan sang ila balay. Nagasiling sila sa isa kag isa, ‘Dali, pamatian ta abi si Ezekiel kon ano ang iya ihambal halin sa Ginoo!’ 31Gani nagapalapit ang akon mga katawhan sa imo kag daw sinsero gid sila nga nagapamati sa imo, pero ang matuod wala nila ginatuman ang imo ginahambal. Maayo lang sila maghambal nga ginahigugma nila ako, pero ang sa sulod sang ila tagipusuon amo ang pagpanguwarta. 32Para sa ila, daw pareho ka lang sa isa ka manugkanta nga manami sang tingog, nga nagakanta sang ambahanon parte sa paghigugma, kag maayo magtukar sang instrumento. Nagapamati lang sila sa imo mensahi, pero wala nila ini ginatuman. 33Pero kon matabo na ining silot sa ila—kag sigurado gid ini nga matabo—mahibaluan nila nga may propeta gid man gali sa ila.”
