Тешко Египту у дан Господњи!
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ:
Закукајте –
Јао, дане!
3Јер близу је дан,
дан Господњи,
дан облачни,
време за народе.
4Доћи ће мач на Египат,
стрепња ће обузети Куш
кад погинули стану да падају по Египту,
кад му отму његово богатство,
и кад му сруше темеље.
5Куш и Фут, Луд, Арабија и Хув, и народ земље савеза, пашће с њима од мача.
6Говори Господ Бог:
Пропашће они који помажу Египту,
сурваће се понос његове снаге;
падаће од мача од Мигдола до Сиене
– говори Господ Бог.
7Биће опустошени усред опустошених земаља,
а његови градови ће лежати међу разореним градовима.
8Тада ће знати да сам ја Господ
када запалим ватру у Египту
и када претрпе слом сви његови помагачи.
9У тај дан изаћи ће преда мном посланици у бродовима да уплаше спокојни Куш. И обузеће их ужас у дан египатски, јер он, ево, долази.
10Говори Господ Бог:
Ја ћу истребити многобројни народ
египатски руком Навуходоносора, вавилонског цара.
11Он и његов народ,
најнемилосрднији међу народима,
доћи ће да униште земљу.
Они ће исукати своје мачеве на Египћане,
па ће испунити земљу мртвима.
12Ја ћу исушити рукавце Нила,
а земљу ћу продати зликовцима.
Руком туђинаца опустошићу земљу
и све што је у њој.
Ја сам, Господ, говорио.
13Говори Господ Бог:
Уништићу идоле и истребити
ништавна божанства из Нофа.
Неће више бити кнеза у Египту;
и предаћу страху земљу египатску.
14Опустошићу Патрос,
запалићу Соан,
и извршити суд на Нои.
15Излићу свој гнев на Син,
тврђаву египатску,
и истребити мноштво у Нои.
16Запалићу ватру у Египту:
Син ће се превијати од мука,
Ноа ће бити освојен,
а Ноф ће бити сваког дана у тескоби.
17Младићи Авина и Пи-Весета пашће од мача,
а градови30,17 Септуагинта (као и Даничић) преводи а жене (девојке) ће бити одведене у ропство. ће отићи у ропство.
18У Тафнесу ће се помрачити дан
када сломим јарам египатски.
Тада ће се угасити понос његове снаге.
Прекриће га облак,
а његове ће ћерке отићи у ропство.
19Тако ћу извршити судове на Египту,
па ће знати да сам ја Господ.’“
Осуда фараона
20У једанаестој години, првог месеца седмог дана у месецу, дође ми реч Господња: 21„Сине човечији, ја сам сломио мишицу фараону, египатском цару, а ево, нико му на њу није ставио повој с мелемима, нити је повио завојима да се учврсти, како би се латила мача. 22Зато говори Господ Бог: ево ме против фараона, цара египатског; сломићу му руке, и здраву и ону сломљену, и учинити да му мач испадне из руке. 23Расућу Египћане међу народе, и расејати их по земљама. 24Ја ћу ојачати руке вавилонском цару и дати му мач у руку; сломићу руке фараону, а он ће стењати пред њим као што стење смртно рањен човек. 25Ојачаћу руке вавилонском цару, а фараонове ће руке клонути. Када ставим мач у руке вавилонском цару, и он замахне њиме над Египтом, тада ће знати да сам ја Господ. 26Ја ћу расути Египћане међу народе и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја Господ.“
