1Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ 2Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
3Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
4Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. 5Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. 6И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. 7Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. 8Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. 9Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“
10Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“
12Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.
15Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.
Језекиљ на стражи
16Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17„Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. 18Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. 19Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.
20Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. 21Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“
22Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ 23Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
24Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. 25На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. 26А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. 27Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.
1And he said to me, “Son of man, eat what is before you, eat this scroll; then go and speak to the people of Israel.” 2So I opened my mouth, and he gave me the scroll to eat.
3Then he said to me, “Son of man, eat this scroll I am giving you and fill your stomach with it.” So I ate it, and it tasted as sweet as honey in my mouth.
4He then said to me: “Son of man, go now to the people of Israel and speak my words to them. 5You are not being sent to a people of obscure speech and strange language, but to the people of Israel— 6not to many peoples of obscure speech and strange language, whose words you cannot understand. Surely if I had sent you to them, they would have listened to you. 7But the people of Israel are not willing to listen to you because they are not willing to listen to me, for all the Israelites are hardened and obstinate. 8But I will make you as unyielding and hardened as they are. 9I will make your forehead like the hardest stone, harder than flint. Do not be afraid of them or terrified by them, though they are a rebellious people.”
10And he said to me, “Son of man, listen carefully and take to heart all the words I speak to you. 11Go now to your people in exile and speak to them. Say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says,’ whether they listen or fail to listen.”
12Then the Spirit lifted me up, and I heard behind me a loud rumbling sound as the glory of the Lord rose from the place where it was standing.3:12 Probable reading of the original Hebrew text; Masoretic Text sound—may the glory of the Lord be praised from his place 13It was the sound of the wings of the living creatures brushing against each other and the sound of the wheels beside them, a loud rumbling sound. 14The Spirit then lifted me up and took me away, and I went in bitterness and in the anger of my spirit, with the strong hand of the Lord on me. 15I came to the exiles who lived at Tel Aviv near the Kebar River. And there, where they were living, I sat among them for seven days—deeply distressed.
Ezekiel’s Task as Watchman
16At the end of seven days the word of the Lord came to me: 17“Son of man, I have made you a watchman for the people of Israel; so hear the word I speak and give them warning from me. 18When I say to a wicked person, ‘You will surely die,’ and you do not warn them or speak out to dissuade them from their evil ways in order to save their life, that wicked person will die for3:18 Or in; also in verses 19 and 20 their sin, and I will hold you accountable for their blood. 19But if you do warn the wicked person and they do not turn from their wickedness or from their evil ways, they will die for their sin; but you will have saved yourself.
20“Again, when a righteous person turns from their righteousness and does evil, and I put a stumbling block before them, they will die. Since you did not warn them, they will die for their sin. The righteous things that person did will not be remembered, and I will hold you accountable for their blood. 21But if you do warn the righteous person not to sin and they do not sin, they will surely live because they took warning, and you will have saved yourself.”
22The hand of the Lord was on me there, and he said to me, “Get up and go out to the plain, and there I will speak to you.” 23So I got up and went out to the plain. And the glory of the Lord was standing there, like the glory I had seen by the Kebar River, and I fell facedown.
24Then the Spirit came into me and raised me to my feet. He spoke to me and said: “Go, shut yourself inside your house. 25And you, son of man, they will tie with ropes; you will be bound so that you cannot go out among the people. 26I will make your tongue stick to the roof of your mouth so that you will be silent and unable to rebuke them, for they are a rebellious people. 27But when I speak to you, I will open your mouth and you shall say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says.’ Whoever will listen let them listen, and whoever will refuse let them refuse; for they are a rebellious people.
