1Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ 2Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
3Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
4Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. 5Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. 6И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. 7Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. 8Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. 9Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“
10Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“
12Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.
15Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.
Језекиљ на стражи
16Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17„Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. 18Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. 19Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.
20Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. 21Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“
22Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ 23Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
24Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. 25На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. 26А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. 27Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.
L’Eternel fortifie son prophète
1Celui qui me parlait me dit : Fils d’homme, mange ce qui t’est présenté, avale ce rouleau, puis va parler à la communauté d’Israël.
2J’ouvris la bouche et il me fit manger le rouleau. 3Puis il me dit : Fils d’homme, nourris ton corps et remplis ton ventre de ce rouleau que je te donne.
Je le mangeai donc et, dans ma bouche, il fut doux comme du miel. 4Il ajouta : Fils d’homme, va, rends-toi auprès des Israélites et communique-leur mes paroles. 5Car ce n’est pas vers un peuple qui parle une langue difficile et inintelligible que tu es envoyé, mais vers la communauté d’Israël.
6Si je t’envoyais vers de nombreux peuples à la langue difficile et inintelligible dont tu ne comprendrais pas les paroles, eux ils t’écouteraient. 7Mais la communauté d’Israël vers laquelle je t’envoie ne voudra pas t’écouter, car ils ne veulent pas m’écouter. En effet, tous ces Israélites sont des gens à la tête dure et au cœur insensible. 8Eh bien, je vais te donner un visage aussi obstiné que le leur et un front aussi résolu que le leur. 9Je vais rendre ton front aussi dur que le diamant, plus dur que le roc. Ne les crains donc pas et ne tremble pas en leur présence, bien que ce soit une communauté de rebelles.
10Puis il ajouta : Fils d’homme, écoute attentivement tout ce que je vais te dire et prends-le bien à cœur. 11Puis va te rendre auprès de tes compatriotes déportés pour leur parler, et – qu’ils t’écoutent ou qu’ils refusent de t’écouter – dis-leur : « Voici ce que déclare le Seigneur, l’Eternel. »
Emporté par l’Esprit de Dieu
12Alors l’Esprit me souleva et j’entendis derrière moi une grande clameur : Bénie soit la gloire de l’Eternel, du lieu où elle demeure.
13Je perçus aussi le bruit que faisaient les ailes des êtres vivants en battant l’une contre l’autre, et en même temps celui des roues, et la grande clameur. 14Alors l’Esprit me souleva de terre et m’emporta. Je partis, le cœur plein d’amertume et d’indignation, tandis que la main de l’Eternel agissait sur moi avec force. 15J’arrivai ainsi auprès des exilés, à Tel-Aviv3.15 Localité inconnue, colonie juive en Mésopotamie., chez ceux qui habitaient sur les bords du canal du Kebar, car c’est là qu’ils demeuraient. Je restai là sept jours, hébété, au milieu d’eux.
Les conditions d’exercice du ministère
Comme une sentinelle
16Au bout de ces sept jours, l’Eternel m’adressa la parole en ces termes :
17Fils d’homme, j’ai fait de toi une sentinelle pour la communauté d’Israël. Quand tu entendras une parole de ma bouche, tu les avertiras de ma part. 18Quand je dirai au coupable : « Tu vas mourir », si tu ne l’avertis pas, si tu ne parles pas pour avertir ce coupable et lui demander d’abandonner sa mauvaise conduite pour obtenir la vie sauve, alors, certes, ce coupable mourra à cause de sa faute, mais je te demanderai compte de sa mort. 19Si, par contre, tu as averti le coupable et qu’il ne se détourne pas de sa méchanceté ni de sa conduite coupable, il mourra pour sa faute, mais toi, tu auras la vie sauve.
20De même, si un homme juste se détourne de sa conduite juste pour faire le mal, alors je placerai quelque occasion de chute devant lui, et s’il meurt pour n’avoir pas été averti, certes, c’est à cause de sa faute qu’il mourra, et l’on ne tiendra pas compte de sa conduite juste du passé, mais je te demanderai compte de sa mort. 21Mais si tu as averti l’homme juste pour qu’il ne commette pas de faute, et qu’effectivement il n’en commette pas, alors il vivra pour avoir entendu tes avertissements et toi, tu auras la vie sauve.
Jours de silence
22La main de l’Eternel fut encore sur moi en ce lieu, et il me dit : Lève-toi, sors vers la vallée, et là je te parlerai.
23Je me levai donc et je sortis vers la vallée. Et voici que la gloire de l’Eternel se tenait là, identique à la gloire que j’avais contemplée près du canal du Kebar. Alors je tombai la face contre terre. 24Mais l’Esprit entra en moi et me fit tenir debout. Il me parla et me dit : Va t’enfermer dans ta maison. 25Or, fils d’homme, on viendra te ligoter avec des cordes, de sorte que tu ne pourras plus sortir au milieu de tes compatriotes. 26Je collerai ta langue à ton palais et tu seras muet ; ainsi tu cesseras d’intercéder pour eux, car c’est un peuple rebelle. 27Mais quand je te parlerai, je t’ouvrirai la bouche. Alors tu leur diras : « Voici ce que déclare le Seigneur, l’Eternel : Celui qui veut écouter, qu’il écoute, et celui qui refuse d’écouter, qu’il n’écoute pas – car c’est une communauté rebelle. »
