Пророштво против Египта
Суд над фараоном
1У десетој години, у десетом месецу, дванаестога дана, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, окрени лице према фараону, египатском цару и пророкуј против њега и против целог Египта. 3Говори и реци: ’Говори Господ:
Ево ме против тебе,
фараоне, царе египатски!
Ти си велика неман
што лежи у својим рекама и говори:
„Нил је мој, себи сам га начинио!“
4Зато ћу закачити куку за твоју чељуст
и учинити да се све рибе из твојих река приљубе уз твоје крљушти.
Затим ћу те извући из твојих река
заједно са рибама из твојих река
које су се приљубиле уз твоје крљушти.
5Оставићу те у пустињи,
тебе и све рибе из твојих река.
Пашћеш на ледину
и нико те неће понети ни сахранити.
Даћу те за храну пољским зверима
и птицама небеским.
6И сви ће становници Египта знати да сам ја Господ.
Били сте штап од трске дому Израиљеву. 7Када су те узели у руке, ти си се сломио и пробио им сва рамена; када су се ослонили на тебе, ти си пукао и одузео им снагу у свим бедрима.
8Зато говори Господ Бог: послаћу на тебе мач и истребити из тебе и људе и стоку. 9Земља египатска постаће пустош и пустиња. Тада ће знати да сам ја Господ.
То је због тога што си рекао: „Нил је мој, себи сам га начинио!“ 10Стога, ево долазим на тебе и на твоје реке: претворићу египатску земљу у пустош и пустињу, од Мигдола до Сиене, до међе кушке. 11Људска нога неће више преко ње прелазити, а неће ни стока својом ногом прелазити преко ње, него ће четрдесет година бити ненастањена. 12И претворићу египатску земљу у најгору пустош међу опустошеним земљама. Његови ће градови бити пусти међу разореним градовима четрдесет година. А ја ћу расути Египћане међу народе и расејати их по земљама.
13Јер говори Господ Бог: кад се наврши четрдесет година, скупићу Египћане из народа, где су били расути, 14па ћу вратити Египћане из ропства и довести их у земљу Патрос, њихову постојбину, и тамо ће бити мало царство. 15Оно ће бити најмање од земаљских царстава, те се неће више уздићи над народе; тако ћу га смањити да више никад не загосподари над народима. 16И више неће бити узданица дому Израиљеву, него подсетник на њихову кривицу, када су се к њему окретали за помоћ. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.’“
Награда за Навуходоносора
17У двадесет седмој години, првог дана у првом месецу, дође ми реч Господња: 18„Сине човечији, Навуходоносор, цар вавилонски, је одвео своју војску у велики поход на Тир. Свака је глава оћелавила, свако се раме одрало, али од похода који је предузео против Тира није имао добит ни он ни његова војска. 19Зато говори Господ Бог: ево, ја дајем Навуходоносору, цару вавилонском, земљу египатску. Он ће однети њено благо, отети њен плен и опљачкати је. То ће бити плата његовој војсци. 20А као надокнаду за његов труд даћу му египатску земљу, јер су радили за мене – говори Господ Бог.
21У онај ћу дан подићи рог дому Израиљеву, а теби ћу отворити уста међу њима. Тада ће знати да сам ја Господ.“
