1И дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, запевај тужбалицу о Тиру! 3Реци Тиру:
’О, ти што столујеш на вратима морским,
што тргујеш с народима на многим острвима,
Говори Господ Бог: о, Тире, ти рече:
„Ја сам савршенство лепоте!“
4Границе твоје у срцу су мора,
савршена твоја лепота твојих је зидара дело.
5Од чемпреса сенирских
све су ти даске начинили,
с Ливана кедар узеше,
да ти јарбол начине,
6од храстова васанских,
весла су ти направили,
а палубу од борова с китимских острва;
слонову кост у њу су уметнули.
7Једро ти је било од лана везеног, египатског,
а застори од гримиза и скерлета с острва елиских.
8Мештани Сидона и Арвада били су ти веслачи,
мудраци твоји, Тире, били су ти кормилари.
9Старешине гевалске и мудраци његови
пукотине су твоје поправљали;
све лађе на мору и посада њихова
долазили су да од тебе робу купују.
10Људи из Персије, Луда и Фута,
твоји су били ратници.
О твоје су зидове штитове и шлемове качили,
и китили те сјајем.
11Арвађани и војска твоја на твојим зидовима,
куле су твоје Гамадити чували унаоколо.
Штитове су своје качили на твоје зидове
да дотерају твоју лепоту.
12Тарсис је трговао с тобом; због твог силног богатства свакојаког плаћао је твоју робу сребром и гвожђем, калајем и оловом.
13Јаван, Тувал и Месех су трговали с тобом размењујући робље и бронзано посуђе за твоју робу.
14Они из дома Тогарминог размењивали су коње, јахаће коње и мазге за твоју робу.
15Синови Деданови су трговали с тобом. И многа су острва трговала за тебе; доносили су ти као накнаду слонову кост и ебоново дрво.
16Арам је трговао с тобом због обиља твојих производа; плаћали су за твоју робу малахитима, скерлетом, везеним платном и финим ланом, коралима и рубинима.
17Јуда и земља Израиљева су трговали с тобом; плаћали су за твоју робу пшеницом из Минита, брашном, медом, уљем и мелемом.
18Дамаск је, због обиља твојих производа сваке врсте, трговао с тобом хелвонским вином и вуном из Сахара. 19Дан и Јаван из Узала за твоју су робу давали обрађено гвожђе, касију и трску.
20Дедан је трговао с тобом с јахачким простиркама.
21Арабљани и сви кнезови кедарски трговали су с тобом и плаћали ти јагањцима, овновима и јарцима.
22Трговци из Саве и Регме су трговали с тобом. За твоју робу плаћали су најбољим зачинима сваке врсте, свакојаким драгуљима и златом.
23Харан, Кана, Еден, савски трговци, Асирија и Хилмад, су трговали с тобом. 24Трговали су с тобом на твојој пијаци у замену за најбоље рухо од везене пурпурне тканине, и разнобојне тепихе од чврсто уплетених нити.
25Тарсиске лађе превозиле су твоју робу. Био си пун и веома натоварен на морској пучини. 26Твоји веслачи су те извели на пучину, али источни ветар те је разбио усред мора. 27Твоје богатство, твоја роба, твоји морепловци, твоји морнари, кормилари и мајстори за твоје пукотине, твоји трговци, сви ратници у теби, и сви који су на палуби, пашће у морске дубине у дан твога пада. 28Кад се зачује вапај твојих кормилара затрешће се обала. 29Тада ће сви веслачи, морнари и сви морски кормилари напустити своје лађе и искрцати се на земљу. 30Они ће подићи свој глас и горко завапити над тобом. Прашином ће посути своју главу и ваљати се у пепелу, 31обријаће главу за тобом, припасаће кострет, па ће, огорчене душе, плакати за тобом и горко нарицати.
32Закукаће и запевати нарицаљку над тобом:
„Ко је као Тир
ућуткан усред мора?“
33Кад су ти робу довозили с мора,
њом си ситио многе народе;
обиљем блага и робом својом,
ти си богатио цареве земаљске.
34А сада те море разби у води дубокој,
роба твоја пропаде, и сав народ у теби.
35Сви су житељи острвски запањени над тобом;
цареве им подилази језа, од страха им се лице грчи.
36Трговци народа звижде над тобом;
постао си ругло
и више те неће бити.’“
Lamento por la caída de Tiro
1El Señor me habló diciendo: 2«Hijo de hombre, dedícale este canto fúnebre a Tiro, 3ciudad asentada junto al mar y que trafica con pueblos de muchas costas lejanas:
»Así dice el Señor omnipotente:
»“Tú, ciudad de Tiro,
pretendes ser hermosa y perfecta.
4Tu dominio está en alta mar,
tus constructores resaltaron tu hermosura.
5Con pinos del monte Senir
hicieron todos tus entablados.
Con cedros del Líbano
armaron tu mástil.
6Con encinas de Basán
construyeron tus remos,
y con cipreses de Chipre
ensamblaron tu cubierta,
la cual fue decorada
con incrustaciones de marfil.
7Con lino bordado de Egipto
hicieron tus velas,
y estas te sirvieron de bandera.
De las costas de Elisá trajeron
telas moradas y rojas para tu toldo.
8Oh Tiro, tus remeros vinieron de Sidón y de Arvad.
A bordo iban tus propios timoneles,
los más expertos hombres de mar.
9Los hábiles veteranos de Guebal27:9 Guebal. Es decir, Byblos.
repararon los daños en la nave.
Los marineros de todas las naves del mar
negociaron con tus mercancías.
10Hombres de Persia, Lidia y Fut
militaron en tu ejército.
Te adornaron con escudos y cascos;
¡sacaron a relucir tu esplendor!
11»”Los de Arvad, junto con tu ejército, defendían los muros que te rodean, y los de Gamad estaban apostados en tus torres. A lo largo de tus muros colgaban sus escudos, haciendo resaltar tu hermosura. 12Era tal tu riqueza que Tarsis comerciaba contigo. A cambio de tu mercadería, ella te ofrecía plata, hierro, estaño y plomo. 13También Grecia, Tubal y Mésec negociaban contigo, y a cambio de tus mercancías te ofrecían esclavos y objetos de bronce. 14La gente de Bet Togarma te pagaba con caballos, corceles y mulos. 15Los habitantes de Rodas27:15 Rodas (LXX); Dedán (TM). también comerciaban contigo. Concretabas negocios con muchas islas del mar, las cuales te pagaban con ébano y colmillos de marfil. 16Por los muchos productos que tenías, Siria comerciaba contigo y a cambio te entregaba topacio, telas teñidas de púrpura, telas bordadas, lino fino, corales y rubíes. 17Judá e Israel también comerciaban contigo. Te ofrecían trigo de Minit, pasteles,27:17 pasteles. Palabra de difícil traducción. miel, aceite y bálsamo. 18Por la gran cantidad de tus productos, y por la abundancia de tu riqueza, también Damasco comerciaba contigo. Te pagaba con vino de Jelbón y lana de Sajar. 19A cambio de tus mercancías, los danitas y los griegos te traían de Uzal hierro forjado, canela y caña aromática. 20Dedán te vendía aparejos para montar. 21Tus clientes eran Arabia y todos los príncipes de Cedar, quienes te pagaban con corderos, carneros y chivos. 22También eran tus clientes los comerciantes de Sabá y Ragama. A cambio de mercancías, te entregaban oro, piedras preciosas y los mejores perfumes. 23Jarán, Cané, Edén y los comerciantes de Sabá, Asiria y Quilmad negociaban contigo. 24Para abastecer tus mercados te vendían hermosas telas, mantos de color púrpura, bordados, tapices de muchos colores y cuerdas muy bien trenzadas. 25Las naves de Tarsis transportaban tus mercancías.
»”Cargada de riquezas,
navegabas en alta mar.
26Tus remeros te llevaron por los mares inmensos,
en alta mar el viento del este te hizo pedazos.
27El día de tu naufragio
se hundirán en el fondo del mar
tu riqueza, tu mercancía y tus productos,
tus marineros y tus timoneles,
los que reparan tus naves y tus comerciantes,
tus soldados y toda tu tripulación.
28Al grito de tus timoneles
temblarán las costas.
29Todos los remeros abandonarán las naves;
marineros y timoneles bajarán a tierra.
30Por ti levantarán la voz
y llorarán con amargura;
se echarán ceniza sobre la cabeza,
y se revolcarán en ella.
31Por tu culpa se raparán la cabeza,
y se vestirán de luto.
Llorarán por ti con gran amargura
y con angustiosos gemidos.
32Entonarán sentidos lamentos,
y en tono de amarga queja dirán:
‘¿Quién en medio de los mares
podía compararse a Tiro?’
33Cuando desembarcaban tus productos
muchas naciones quedaban satisfechas.
Con tus muchas riquezas y mercancías,
enriquecías a los reyes de la tierra.
34Pero ahora el mar te ha hecho pedazos,
¡yaces en lo profundo de las aguas!
Tus mercancías y toda tu tripulación
se hundieron contigo.
35Por ti están horrorizados
todos los habitantes de las costas;
sus reyes tiemblan de miedo,
y en su rostro se dibuja el terror.
36Atónitos se han quedado
los comerciantes de otros países;
¡tu fin ha llegado!,
¡nunca más volverás a existir!”»
