Котао с кључалом водом
1Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2„Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:
Пристави котао; пристави га
и налиј воду у њега.
4Стави у њега комаде меса,
све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
5Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти. испод њега.
Нека добро узаври,
тако да се и кости скувају у њему.
6Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
котлу који је загорео,
а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
за њега се неће бацати жреб.
7Јер његова је крв још у њему:
ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
да је покрије прашина.
8И ја ћу оставити његову крв
на голој стени, непокривену,
да плане гнев и да се изврши освета.
9Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
јер ћу наложити велики огањ!
10Стави много дрва,
подложи ватру,
скувај месо,
умешај зачине;
нека кости загоре.
11Затим га стави празног
на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
па да загорелина у њему сагори.
12Мукотрпан је то посао!
Загорелина се не скида с њега
чак ни огњем.
13Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“
Језекиљу умире жена
15Дође ми опет реч Господња: 16„Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
