Котао с кључалом водом
1Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2„Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:
Пристави котао; пристави га
и налиј воду у њега.
4Стави у њега комаде меса,
све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
5Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти. испод њега.
Нека добро узаври,
тако да се и кости скувају у њему.
6Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
котлу који је загорео,
а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
за њега се неће бацати жреб.
7Јер његова је крв још у њему:
ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
да је покрије прашина.
8И ја ћу оставити његову крв
на голој стени, непокривену,
да плане гнев и да се изврши освета.
9Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
јер ћу наложити велики огањ!
10Стави много дрва,
подложи ватру,
скувај месо,
умешај зачине;
нека кости загоре.
11Затим га стави празног
на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
па да загорелина у њему сагори.
12Мукотрпан је то посао!
Загорелина се не скида с њега
чак ни огњем.
13Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“
Језекиљу умире жена
15Дође ми опет реч Господња: 16„Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
Ang Tuktukon nga Kaldero
1Sang ikanapulo nga adlaw sang ikanapulo nga bulan, sang ikasiyam nga tuig sang amon pagkabihag, nagsiling ang Ginoo sa akon, 2“Tawo, isulat ang petsa subong nga adlaw kay amo gid ini nga adlaw nga nagasugod sa pagsalakay ang hari sang Babilonia sa Jerusalem. 3Dayon isugid ini nga paanggid sa katawhan sang Israel nga mga rebelde, kag pahibalua sila nga ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini:
“Magbutang ka sang tubig sa kaldero kag isun-ad. 4Butangi ini sang maayo nga bahin sang karne—mga abaga kag mga paa. Ilakot man ang mga tul-an. 5Ang karne lang sang pinakamaayo nga karnero ang imo gamiton. Gatungi ang kaldero kag lagaa ang karne kag mga tul-an. 6Kay ako, ang Ginoong Dios, nagasiling: Kaluluoy ang siyudad sang Jerusalem nga ang mga pumuluyo sini mga manugpatay. Pareho ini sa tuktukon nga kaldero nga wala malimpyuhi. Gani kuhaa sing tag-isa-isa ang sulod sini kag indi pagpilia. 7Kay ang iya pagpamatay hayag sa tanan. Ang dugo sang iya ginpamatay ginpabay-an lang niya sa mga bato nga makita sang tanan. Wala gid niya ini gintabunan sang duta. 8Nakita ko ini nga dugo kag ginpabay-an ko ini nga makita sang tanan. Daw sa nagasinggit ini sa akon nga magtimalos ako.
9“Gani ako, ang Ginoong Dios, nagasiling: ‘Kaluluoy ang siyudad sang Jerusalem nga ang mga pumuluyo sini mga manugpatay! Ako mismo ang magatumpok sang gatong agod sunugon siya. 10Sige, dugangi pa gid ninyo ang gatong, kag dayon sindihan. Lagaa ang karne hasta nga mahubsan24:10 hasta nga mahubsan: Amo ini sa Septuagint. Sa Hebreo, kag butangi sang mga panakot. kag mabatok ang mga tul-an. 11Itungtong dayon ang kaldero nga wala na sing sulod sa mga baga hasta nga magbaga man ini. Sa sini nga paagi, malimpyuhan kuntani ang kaldero kag masunog ang mga tuktok. 12Pero bisan anhon mo pa, ang tuktok indi gid makuha sang kalayo.
13“ ‘Jerusalem, ang imo binastos nga buluhaton amo ang nagdagta sa imo. Gintinguhaan ko nga limpyuhan ka, pero indi ka magpalimpyo. Gani magapabilin ka nga mahigko hasta indi madula ang akon kaakig sa imo. 14Ako, ang Ginoo, nagasiling nga nag-abot na ang tion nga maghulag na ako, kag wala sing may makapugong sa akon. Indi ko gid kamo pagkaluoyan, kag indi na magliwat ang akon hunahuna. Pagahukman kamo suno sa inyo pagginawi kag binuhatan. Ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini.’ ”
Ang Pagkapatay sang Asawa ni Ezekiel
15Nagsiling ang Ginoo sa akon, 16“Tawo, kuhaon ko gulpi ang babayi nga palangga mo gid. Pero indi mo siya paghibian kag pagpangasubuan. 17Mag-ugayong ka lang sing hinay. Indi mo pag-ipakita nga nagapangasubo ka. Indi paghuksa ang imo turban kag sandalyas, kag indi pagtabuni ang imo guya. Indi ka man magkaon sang kalan-on nga ginakaon sang mga nagapangasubo sa patay.”
18Gani sang aga ginhambal ko ato sa mga tawo, kag pagkagab-i napatay ang akon asawa. Kag pagkasunod nga aga gintuman ko ang ginsugo sa akon. 19Dayon nagpamangkot ang mga tawo sa akon, “Ano bala ang buot mo silingon sa ginahimo mo nga ina?” 20-21Nagsabat ako sa ila, “Nagsiling ang Ginoong Dios sa akon nga ihambal ko ini sa katawhan sang Israel: Handa na ako sa pagdagta sang akon templo nga inyo dalangpan, nga inyo ginapabugal, ginapakamahal, kag ginakalipay. Mapatay sa inaway ang inyo mga kabataan nga nagkalabilin sa Jerusalem. 22Kag pagahimuon ninyo ang ginhimo ni Ezekiel. Indi ninyo pagtabunan ang inyo guya, kag indi kamo magkaon sang kalan-on nga ginakaon sang mga nagapangasubo sa patay. 23Indi man ninyo paghukson ang inyo mga turban kag mga sandalyas. Indi kamo maghibi ukon magpangasubo. Magapalangluya kamo nga nagaugayong sa isa kag isa tungod sa inyo mga sala. 24Si Ezekiel mangin isa ka halimbawa sa inyo. Kon ano ang iya ginahimo, pagahimuon man ninyo. Kon matabo na ina nga silot mahibaluan ninyo nga ako amo ang Ginoong Dios.”
25Nagpadayon sa pagsiling ang Ginoo sa akon, “Tawo, sa tion nga gub-on ko na ang templo nga ila dalangpan, nga ila ginapabugal, ginapakamahal kag ginakalipay, kag pamatyon ko na ang ila mga kabataan, 26may isa ka tawo nga makapalagyo halin sa Jerusalem nga magasugid sini sa imo. 27Sa sina nga tion, makahambal ka na liwat kag magaestoryahanay kamo nga duha. Mangin paandam ka sa mga tawo, kag mahibaluan dayon nila nga ako amo ang Ginoo.”
