Свако је одговоран за свој грех
1И дође ми реч Господња: 2„Шта вам значи пословица којом се служите за Израиљеву земљу:
’Очеви су јели кисело грожђе,
а синовима трну зуби.’
3Живота ми мога, говори Господ Бог: нећете се више служити овом пословицом у Израиљу! 4Ево, све живе душе припадају мени; душа оца и душа сина мени припадају. Душа која згреши, она ће умрети.
5Ко је праведан
и врши што је право и праведно,
6не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега,
и не леже са својом женом током њеног месечног реда;
7никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка, него даје гладноме хлеба
и голога покрива одећом;
8не позајмљује због добити
и не узима камату,
клони се неправде,
и по истини дели правду
између једног човека и другог;
9и следи моје уредбе
и држи моје прописе поступајући по истини –
тај је праведан;
он ће заиста живети
– говори Господ Бог.
10Али ако има сина насилника, који пролива крв, и он учини једно од овога – 11иако отац није учинио ништа од овога –
па једе на горама,
скрнави жену свога ближњега,
12угњетава сиромашног и убогог,
пљачка, не враћа залог,
и подиже очи према идолима,
тај чини гадно дело.
13Ако позајмљује због добити и узима камату, хоће ли живети?
Неће живети! Зато што је починио све те гадости, зато ће свакако умрети. Крв његова на његову главу!
14Ако ли он има сина који види све грехе које његов отац чини – али их сам не чини, иако их види –
15те не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега;
16никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка,
него даје гладноме од свога хлеба
и голога покрива одећом;
17клони се неправде,
не позајмљује ради користи, нити с каматом,
већ извршава моје прописе
и следи моје уредбе –
тај неће умрети због кривице свога оца; он ће заиста живети. 18А његов отац ће умрети за своју кривицу, због тога што је тлачио друге, пљачкао, и није чинио ништа добро међу својим народом.
19А ви кажете: ’Зашто да син не испашта за кривицу свога оца?’ Ако син врши право и правду и држи моје уредбе и врши их, заиста ће живети. 20Умреће онај који згреши. Син неће испаштати због кривице свога оца, а ни отац неће испаштати због кривице свога сина. Праведнику ће се рачунати његова правда, а опакоме његова опакост.
21Али ако се опаки одврати од свих својих греха које је учинио и буде држао све моје уредбе и вршио право и правду, заиста ће живети, неће умрети. 22Ниједан од његових преступа неће му се више спомињати; заиста ће живети, неће умрети. 23Зар ја уживам да опаки умре – говори Господ Бог – а не да се одврати од својих путева и да живи?
24Али ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду и гадости које чини опаки, хоће ли живети? Сва његова праведност коју је учинио неће се више спомињати због неверства и греха које је учинио; због њих ће умрети.
25А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Зато чуј, доме Израиљев: зар је мој пут неправедан? Нису ли ваши путеви неправедни? 26Ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, па умре због своје неправде, умреће због неправде коју је учинио. 27Али ако се опаки одврати од своје опакости коју је чинио и почне вршити право и правду, спашће себи живот. 28Јер је увидео све своје преступе које је учинио и одвратио се од њих, заиста ће живети и неће умрети. 29А дом Израиљев каже: ’Пут Господњи није праведан.’ Зар моји путеви нису праведни, доме Израиљев? Нису ли ваши путеви неправедни?
30Зато ћу вам, доме Израиљев, судити према његовим делима – говори Господ Бог. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и више се нећете саплитати о своју кривицу. 31Одбаците од себе све преступе које сте починили и начините себи ново срце и нови дух! Зашто да изгинете, доме Израиљев? 32Јер ја не уживам у ничијој смрти – говори Господ Бог. Зато се покајте и живећете!
Enhver må bære straffen for sin egen synd
1Herren sagde til mig:
2„I kender ordsproget: ‚Fædrene spiste sure druer, og børnene kom til at lide under det.’ 3Så sandt jeg lever, siger Herren, skal det ordsprog ikke længere gælde i Israel. 4Det er mig, der dømmer alle mennesker, både forældre og børn, og jeg siger: ‚Enhver skal dø for sine egne synders skyld!’
5Alle, der gør, hvad der er godt og ret, skal leve. 6De deltager ikke i afgudsofringer på højene, begår ikke ægteskabsbrud og har ikke samleje i menstruationsperioden. 7De viser barmhjertighed imod dem, de låner penge til, og nægter ikke at give de fattige deres pant tilbage. De tilraner sig ikke andres ejendom, men giver mad og tøj til dem, der er i nød. 8De yder lån uden at kræve renter. De holder sig fra synd, er fair overfor andre 9og bestræber sig i det hele taget på at adlyde mine love. De, der handler sådan, er retskafne, siger jeg, Herren, og de skal leve.
10Men retskafne mennesker kan godt have børn, som bliver mordere og gør ting, som forældrene aldrig selv ville gøre: 11Måske ofrer børnene til afguderne, begår ægteskabsbrud 12-13og undertrykker de fattige og hjælpeløse. Måske stjæler de, låner penge ud mod høje renter og giver ikke låneren sit pant tilbage. Måske søger de hjælp hos afguderne og gør andre afskyelige ting. Den slags mennesker skal dø, for de har gjort afskyelige ting og må selv bære ansvaret for deres handlinger.
14Men onde mennesker kan også have børn, som ikke ønsker at følge i forældrenes fodspor, men beslutter sig for at leve et retskaffent og gudfrygtigt liv. 15De deltager ikke i afgudsofringer på højene og begår ikke ægteskabsbrud. 16De viser barmhjertighed imod dem, de låner ud til, og de nægter ikke at give de fattige deres pant tilbage. De stjæler ikke, men giver mad og tøj til dem, der er i nød. 17De yder lån uden at kræve renter. De holder sig fra synd, er fair overfor andre og bestræber sig i det hele taget på at adlyde mine love. Den slags mennesker skal ikke dø på grund af deres forældres synder, men skal få et godt liv. 18Den onde, derimod, som er en røver eller morder, eller som udnytter sin næste, skal dø på grund af sine egne synder.
19‚Hvorfor kommer børnene ikke til at lide for forældrenes synd?’ spørger I. Nej, for de gjorde jo det rigtige og adlød mine love. De får lov at leve. 20Enhver skal dø for sine egne synders skyld. Børnene skal ikke straffes for forældrenes synd, og forældrene skal ikke straffes for børnenes synd. Den retskafne belønnes for sin godhed, og den onde straffes for sin ondskab. 21Men hvis de onde vender sig fra deres ondskab og begynder at adlyde mine love, så de gør, hvad der er godt og ret, skal de leve og ikke dø, 22for deres fortid skal være glemt, og de skal leve, fordi de har valgt at gøre det gode.
23Tror I måske, at det glæder mig, når et ondt menneske bliver straffet med døden? spørger jeg, Herren. Nej, jeg vil meget hellere have, at de vender sig fra deres ondskab, så de kan leve. 24Men hvis retskafne mennesker begynder at synde og gøre alle de afskyelige ting, som de onde mennesker gør, så vil al deres tidligere godhed være glemt, og de skal dø som straf for deres troløshed og synd.
25‚Det er ikke fair!’ siger I. Hør lige her, Israels folk: Er det mig, der ikke er fair? Er det ikke snarere jer? 26Når retskafne mennesker holder op med at handle ret og i stedet vælger at synde, er det så ikke fair, at de må bære straffen for deres synd og dø? 27Og når onde mennesker tager afstand fra deres tidligere synder og i stedet vælger at adlyde min lov, er det så ikke fair, at de redder livet? 28De traf jo det valg at omvende sig fra deres synd. Fortjener de så at dø? Nej, de fortjener at leve.
29Alligevel siger I: ‚Det er ikke fair!’ Åh, Israels folk, tænk jer dog om! Er det mig, der ikke er fair? Er det ikke snarere jer? 30Jeg dømmer jer på grundlag af, hvordan I hver især handler. Omvend jer derfor fra jeres synder, så I ikke bliver straffet med døden. 31Tag afstand fra synden, og få jer et nyt hjerte og en ny ånd. Åh, Israels folk, hvorfor vil I vælge døden? 32Jeg glæder mig bestemt ikke over at se jer dø. Omvend jer dog, så I kan leve.”
