Јерусалим је некорисна лоза
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, по чему је дрво винове лозе боље од било које гране дрвета међу шумским дрвећем? 3Зар се узима њено дрво да се од њега нешто направи? Да ли се од њега прави клин да се о њега окаче какве посуде? 4Ето, оно се баца у ватру за гориво. Ватра сагорева оба његова краја и нагорева му средину. Ваља ли онда за нешто? 5И кад је здраво, ништа се од њега не да направити, а кад је спаљено и нагорело, шта се још од њега може направити?
6Зато говори Господ Бог: као што сам бацио за гориво дрво винове лозе, које је међу шумским дрвећем, тако ћу поступити са становницима Јерусалима. 7Окренућу своје лице против њих. Побегли су од ватре, али ће их ватра ипак прождрети. И знаћете да сам ја Господ, кад окренем своје лице против њих. 8А земљу ћу обратити у пустош, јер су починили неверство – говори Господ Бог.“
Иерусалим – бесполезное дерево
1Было ко мне слово Вечного:
2– Смертный, чем древесина виноградной лозы лучше древесины ветвей всех деревьев леса? 3Разве берут древесину виноградной лозы, чтобы сделать что-нибудь нужное? Разве делают из неё хотя бы колышки, чтобы развешивать вещи? 4А когда её бросают в огонь как топливо, и огонь сжигает оба её конца и обугливает середину, то годится ли она на что-нибудь после этого? 5Если она ни на что не годилась, когда была целой, то на что же она сгодится после того, как её поглотил огонь, и она обуглилась?
6Поэтому так говорит Владыка Вечный:
– Как Я отдал древесину виноградной лозы среди деревьев леса на пожирание огню, так поступлю Я и с жителями Иерусалима. 7Я обращу лицо Моё против них. Даже если они выберутся из огня, огонь всё равно поглотит их. И когда Я обращу против них Своё лицо, они узнают, что Я – Вечный. 8Я предам землю опустошению за то, что они нарушили верность, – возвещает Владыка Вечный.
