Јерусалим је некорисна лоза
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, по чему је дрво винове лозе боље од било које гране дрвета међу шумским дрвећем? 3Зар се узима њено дрво да се од њега нешто направи? Да ли се од њега прави клин да се о њега окаче какве посуде? 4Ето, оно се баца у ватру за гориво. Ватра сагорева оба његова краја и нагорева му средину. Ваља ли онда за нешто? 5И кад је здраво, ништа се од њега не да направити, а кад је спаљено и нагорело, шта се још од њега може направити?
6Зато говори Господ Бог: као што сам бацио за гориво дрво винове лозе, које је међу шумским дрвећем, тако ћу поступити са становницима Јерусалима. 7Окренућу своје лице против њих. Побегли су од ватре, али ће их ватра ипак прождрети. И знаћете да сам ја Господ, кад окренем своје лице против њих. 8А земљу ћу обратити у пустош, јер су починили неверство – говори Господ Бог.“
Jerusalem—en uduelig vinstok
1Herren sagde til mig:
2„Du menneske, hvad kan man bruge træet fra en vildtvoksende vinstok til? Det kan ikke sammenlignes med skovens andre træer. 3Man kan ikke engang bruge det til at lave knager eller kroge af. 4Prøver man at bruge det til brændsel, brænder de tynde grene alt for hurtigt, mens stammen har svært ved at fænge. 5Det kan altså hverken bruges til forarbejdning eller som brændsel.
6Jerusalems indbyggere er som en vildtvoksende vinstok, jeg har kastet på bålet. 7Jeg vil sørge for, at de, der undslap ilden første gang, kommer på det næste bål. Da vil I indse, at jeg er Herren. 8Ja, jeg lægger landet øde, fordi de gjorde oprør imod mig.”
