Оправданост Божије казне
1Затим су дошли неки од израиљских старешина и сели пред мене. 2И дође ми реч Господња: 3„Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу и стављају пред себе оно што их наводи на неправду. Зар да им одговорим на оно што ме питају? 4Зато им говори и реци им: ’Говори Господ Бог: сваки човек из израиљског дома, који у срцу носи своје идоле и пред себе ставља оно што га наводи на неправду, па дође к пророку, томе ћу ја, Господ, одговорити према мноштву његових идола, 5да задобијем срце дома Израиљевог које се отуђило од мене због свих њихових идола.’
6Стога, реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: покајте се! Одвратите се од својих идола и окрените леђа свим својим гадостима.
7Јер, ко год се од дома Израиљева и од странаца који пребивају у Израиљу одврати од мене и постави идола у свом срцу и стави пред себе оно што га наводи на неправду, а онда дође к пророку да тражи савет од мене, томе ћу ја, Господ лично одговорити. 8Окренућу своје лице према том човеку учинићу да буде опомена и поука; истребићу га из свог народа. Тада ћете знати да сам ја Господ.
9А ако би се пророк преварио, па саопштио какву поруку, то сам ја, Господ, завео тог пророка. Ја ћу, онда, испружити руку на њега и истребити га из свог народа Израиља. 10Обојица ће примити своју кривицу; кривица ће бити иста и за оног који тражи савет, и за пророка 11Тако дом Израиљев неће више одступати од мене, и неће се више скрнавити свим преступима. И биће мој народ, а ја ћу им бити Бог – говори Господ Бог.’“
Суд Јерусалима је неизбежан
12И дође ми реч Господња: 13„Сине човечији, када ми нека земља згреши тако што учини неверство, и ја дигнем руку на њу и пресечем јој снабдевање хлебом, па пошаљем на њу глад и истребим из ње и људе и стоку, 14чак и да су у њој ова тројица: Ноје, Данило и Јов, њихова би праведност спасла само њих – говори Господ Бог.
15Или, ако пустим на ту земљу дивље звери да их остављају без деце, па постане пустара где нико не пролази због звери, 16живота ми мога, чак и да су ова тројица у њој – говори Господ Бог – ни они не би могли да спасу своје синове и ћерке; само би се они спасли. А земља ће се претворити у пустару.
17Или, ако пустим мач на ту земљу и кажем: ’Мачу, прођи земљом и истреби из ње и људе и стоку’, 18чак и да су у њој и ова тројица, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; само би се они спасли.
19Или, ако пошаљем заразу на ту земљу и излијем на њу свој гнев чинећи крвопролиће, да истребим из ње људе и стоку, 20чак и да су у њој и ова тројица: Ноје, Данило и Јов, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; они сами би се спасли због своје праведности.
21Јер, говори Господ Бог: ’Чак и да пошаљем на Јерусалим своја четири страшна суда: мач, глад, дивље звери и заразу, да истребим из њега и људе и стоку, 22у њему ће, ипак, остати преживели; њихови синови и ћерке ће изаћи из њега. Када дођу к вама и кад видите њихове путеве и њихова дела, утешићете се за невоље које сам довео на Јерусалим, за све што сам довео на њега. 23Они ће вас утешити кад будете видели њихове путеве и њихова дела. Тада ћете знати да сам ја све то урадио – говори Господ Бог.’“
Fordømmelse af afgudsdyrkelsen
1En dag kom nogle af Israels ledere til mig for at spørge Herren til råds. 2Da sagde Herren til mig: 3„De mænd dyrker afguderne i deres hjerter og lever i åben synd. Hvorfor skulle jeg rådgive dem? 4Sig til dem: Hør, hvad Gud Herren siger: De israelitter, som dyrker afguder i det skjulte, og som tillader sig at synde, men alligevel kommer til min profet for at spørge mig til råds, vil jeg give et svar, der passer sig til deres afguderi. 5Jeg vil straffe dem i håbet om, at Israels folk vil opgive deres afguder og vende tilbage til mig.
6Derfor skal du give hele Israels folk følgende budskab fra Gud Herren: Tag afstand fra jeres afguder og jeres afskyelige handlinger. 7Alle de israelitter og de fremmede, der bor iblandt dem, som vender sig fra mig og i det skjulte dyrker afguder, der fører dem ud i synd, men alligevel kommer til min profet for at spørge mig til råds, vil jeg personligt tage mig af. 8Jeg vil straffe dem, så de bliver et eksempel til skræk og advarsel. Jeg vil udrydde dem af mit folk, så I kan indse, at jeg er Herren. 9Men hvis en profet lader sig lokke til selv at give dem et svar, er det mig, der har lokket ham, for at jeg kan få ham udryddet af Israels folk. 10Spørgeren og den falske profet er begge skyldige og får den samme straf, 11så Israels folk kan lære ikke at forlade mig og gøre sig urene ved syndige handlinger. Da skal de være mit folk, og jeg vil være deres Gud, siger jeg, Herren.”
12Herren sagde til mig: 13„Du menneske, hvis mit folk gør oprør imod mig, så må jeg straffe dem med hungersnød, så både mennesker og dyr mister livet. 14Selv hvis Noa, Job og Daniel havde været i live, ville deres gudfrygtighed kun kunne redde dem selv. De ville ikke kunne afværge katastrofen.
15Eller hvis jeg sendte rovdyr, som dræbte folk i hele landet, og ingen længere turde færdes udendørs, 16ville end ikke Noas, Jobs og Daniels gudfrygtighed kunne redde deres egne børns liv, så meget mindre resten af folket. Kun de selv ville blive reddet.
17Eller hvis jeg straffede landet med krig og befalede fjendens hær at udrydde både mennesker og dyr, 18ville end ikke Noas, Jobs og Daniels gudfrygtighed kunne redde deres egne børns liv, så meget mindre resten af folket. Kun de selv ville blive reddet.
19Eller hvis jeg udøste min vrede ved at sende en sygdomsepidemi over landet, som gjorde det af med både mennesker og dyr, 20ville end ikke Noas, Jobs og Daniels gudfrygtighed kunne redde deres egne børns liv, så meget mindre resten af folket. Kun de selv ville blive reddet.
21Så kan I måske forstå, hvor forfærdeligt det bliver, når jeg snart straffer Jerusalem med krig, hungersnød, rovdyr og epidemier. 22Men jeg vil lade en rest overleve og lade dem og deres børn komme til jer i Babylonien. Når I så hører om al den ondskab, de har bedrevet, vil I bedre kunne forstå, hvorfor jeg var nødt til at straffe Jerusalem så hårdt, 23og I vil kunne indse, at de fortjente den straf, de har fået.”
