Суд над израиљским вођама
1Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. 2Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. 3Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ 4Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“
5Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. 6Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’
7Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. 8Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. 9Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. 10Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. 11Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. 12Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“
13Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“
Обећање о повратку Израиља
14Тада ми дође реч Господња: 15„Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
16Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
17Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
18А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. 19И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, 20како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
22Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. 23Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. 24А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. 25Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
