Божија слава напушта Јерусалим
1Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. 2Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.
3Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. 4Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. 5Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.
6Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, 7један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. 8Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.
9Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. 10Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. 11Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. 12Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. 13Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ 14Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.
15Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. 16Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. 17Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.
18Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. 19И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.
20Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. 21Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. 22Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.
Слава Вечного покидает храм
1Я посмотрел и увидел подобие престола из сапфира над сводом, что над головами херувимов. 2Вечный сказал человеку, одетому в льняную одежду:
– Войди между колёсами под херувимами. Возьми полные пригоршни горящих углей, которые между херувимами, и брось на город.
Он вошёл, а я смотрел.
3А херувимы стояли в южной части храма, когда тот человек вошёл, и облако наполняло внутренний двор. 4Слава Вечного поднялась с херувима и перенеслась к порогу храма. Облако наполнило храм, а двор оказался залит сиянием славы Вечного. 5Шум от крыльев херувимов был слышен даже на внешнем дворе, словно голос Всемогущего Бога, когда Он говорит.
6И когда Вечный повелел человеку, одетому в льняную одежду: «Возьми огонь между колёсами, между херувимами», тот человек вошёл и встал у колеса. 7Тогда один из херувимов протянул руку к огню, который был между херувимами, взял огонь и положил в руки человека, одетого в льняную одежду, который взял его и вышел. 8(Под крыльями херувима видны были подобия человеческих рук.)
9Я посмотрел и увидел рядом с херувимами четыре колеса, по одному рядом с каждым из херувимов; колёса искрились, как хризолит. 10Что до их вида, то все четыре выглядели одинаково, словно колесо в колесе. 11Двигаясь, они могли направляться в любую из четырёх сторон, куда были обращены херувимы; когда херувимы передвигались, колёса не поворачивались. Херувимы шли в ту сторону, куда была обращена голова, не оборачиваясь на ходу. 12Все их тела, спины, руки и крылья были повсюду полны глаз, точно так же, как и их четыре колеса. 13Я слышал, как колёса называли «смерчами». 14У каждого из херувимов было четыре лица: одно – лицо херувима, другое – лицо человека, третье – лицо льва, а четвёртое – лицо орла.
15Херувимы поднялись. Это были те самые живые существа, которых я видел у реки Кевар. 16Когда херувимы двигались, двигались и колёса рядом с ними, а когда херувимы расправляли крылья, чтобы подняться с земли, то и колёса оставались рядом с ними. 17Когда херувимы останавливались, останавливались и колёса, а когда херувимы поднимались, и они поднимались с ними, потому что дух живых существ был в них.
18Слава Вечного покинула место над порогом храма и остановилась над херувимами. 19На моих глазах херувимы расправили крылья и поднялись с земли; когда они двигались, колёса двигались вместе с ними. Они остановились у входа в восточные ворота дома Вечного, и слава Бога Исраила была над ними.
20Это были живые существа, которых я видел в подножии Бога Исраила у реки Кевар, и я понял, что это были херувимы. 21У каждого из них было по четыре лица и крыла, а под крыльями у них были подобия человеческих рук. 22Их лица выглядели так же, как и те, что я видел у реки Кевар. Каждый двигался лицом вперёд.
