Виђење небеских кочија
1У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.
2Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, 3дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.
4Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. 5Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. 6Свако је имало четири лица и четири крила. 7Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. 8Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. 9Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.
10Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. 11Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. 12Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. 13Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. 14Бића су трчала и враћала се као муња.
15И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. 16Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. 17Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. 18Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.
19Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. 20Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. 21Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.
22Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. 23Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. 24Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.
25Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. 26Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. 27Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу 28Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.
То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
رؤيای حزقيال نبی
1-3در روز پنجم ماه چهارم سال سیام، كه پنج سال از تبعيد يهوياكين پادشاه میگذشت، ناگهان آسمان به روی حزقيال، پسر بوزی، گشوده شد و خدا رؤياهايی به او نشان داد. حزقيال كاهنی بود كه با يهوديان تبعيدی، كنار رود خابور در بابل زندگی میكرد. حزقيال چنين تعريف میكند:
4در يكی از اين رؤياها، طوفانی ديدم كه از شمال به طرف من میآمد. پيشاپيش آن، ابر بزرگی از آتش در حركت بود، هالهای از نور دور آن بود و در درون آن، چيزی مانند فلزی براق، میدرخشيد. 5سپس، از ميان ابر، چهار موجود عجيب ظاهر شدند كه شبيه انسان بودند. 6ولی هر يک، چهار صورت و دو جفت بال داشتند! 7پاهايشان نيز مثل پای انسان بود، ولی پنجهٔ پايشان به سم گوساله شباهت داشت و مانند فلزی براق، میدرخشيد. 8زير هر يک از بالهايشان، دستهايی میديدم مثل دست انسان. 9انتهای بالهای آن چهار موجود زنده به همديگر وصل بود. آنها مستقيم حركت میكردند بدون آنكه برگردند.
10هر يک از آنها چهار صورت داشت: در جلو، صورت انسان؛ در طرف راست، صورت شير؛ در طرف چپ، صورت گاو و در پشت، صورت عقاب. 11هر كدام دو جفت بال داشتند، كه يک جفت باز بود و به نوک بالهای موجودات پهلويی میرسيد و جفت ديگر، بدنشان را میپوشاند. 12هر جا روحشان میرفت، آنها هم مستقيم میرفتند بدون آنكه رويشان را برگردانند.
13در ميان اين موجودات زنده، چيزهايی شبيه به زغال افروخته با مشعل روشن، در حال حركت بودند. از ميان آنها، برق میجهيد. 14آن موجودات زنده نيز به سرعت برق به عقب و جلو حركت میكردند.
15در همان حال كه به اين چهار موجود زنده خيره شده بودم، زير آنها و بر روی زمين، چهار چرخ ديدم زير هر موجود يک چرخ. 16چرخها مانند زبرجد میدرخشيدند و همه مثل هم بودند. داخل هر چرخ، چرخ ديگری نيز قرار داشت. 17برای همين میتوانستند بیآنكه مجبور باشند دور بزنند، به هر سو كه بخواهند، بروند. 18آن چهار چرخ دارای لبهها و پرههايی بودند و دور لبهها پر از چشم بود.
19-21وقتی آن موجودات زنده حركت میكردند، چرخها هم با آنها حركت میكردند. هنگامی كه آنها از زمين برمیخاستند، چرخها نيز برمیخاستند، و وقتی میايستادند، چرخها هم میايستادند، چون روح آن چهار موجود در چرخها نيز قرار داشت. پس موجودات زنده و چرخها تحت هدايت روحشان بودند.
22بالای سر موجودات زنده، چيزی شبيه به يک صفحهٔ بزرگ گسترده شده بود كه مانند بلور میدرخشيد و انسان را به هراس میانداخت. 23زير اين صفحه، دو بال هر موجود زنده طوری باز بود كه به بالهای موجود ديگر میرسيد، و دو بال ديگر، بدنشان را میپوشانيد. 24وقتی پرواز میكردند، صدای بالهايشان مانند غرش امواج ساحل يا همچون صدای خدا و يا همانند فرياد يک لشكر بزرگ بود. وقتی میايستادند، بالهايشان را پايين میآوردند. 25هر بار كه میايستادند، از صفحهٔ بلورين بالای سر آنها صدايی به گوش میرسيد.
26بر فراز صفحهٔ بالای سرشان، چيزی شبيه به يک تخت سلطنتی زيبا قرار داشت كه گويی از ياقوت كبود ساخته شده بود و بر روی آن تخت، وجودی نشسته بود كه به يک انسان شباهت داشت. 27-28از كمر به بالا همچون فلزی غوطهور در آتش میدرخشيد، و از كمر به پايين، مانند شعلههای آتش، تابان بود. دورتادورش را نيز نوری درخشان فرا گرفته بود كه همهٔ رنگهای رنگينكمان در آن ديده میشد.
حضور پرجلال خداوند بدينگونه بر من ظاهر شد. هنگامی كه آن منظره را ديدم، به خاک افتادم. آنگاه صدای كسی را شنيدم كه با من سخن میگفت.