1Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
2Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега10,2 Од Господа.:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
3Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
4Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
5За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
6У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
7Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
8Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
9О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
10Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
11Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
12Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
13А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
14Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
15Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
