Нинива ће пасти
1Пред тебе је стао онај што те расејава!
Чувај утврђење,
пази на пут,
учврсти бедра,
окрепи сасвим своју снагу!
2Јер, Господ ће да обнови Јаковљев понос
као славу Израиља,
премда су их опустошили душмани
и посекли им лозе.
3Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13„Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
Падение Ниневии
1Ниневия, против тебя поднимается разрушитель.
Охраняй крепости,
стереги дорогу,
укрепляй себя,
собери все свои силы.
2Вечный восстановит величие Якуба,
подобно величию Исраила,
хотя разрушители опустошили их
и погубили их виноградные лозы.
3Щиты бойцов твоего разрушителя красны,
его воины – в багряных одеждах.
Сверкает металл колесниц
в день, когда они приготовлены к бою,
колышется лес копий.
4Проносятся по улицам колесницы,
мечутся по площадям.
Они подобны пылающим факелам,
как сверкающие молнии.
5Царь созывает своих лучших воинов,
но они спотыкаются на ходу.
Они устремляются к городским стенам,
но против них уже возведены осадные сооружения.
6Речные ворота распахнуты,
и враг разрушает царский дворец.
7Решено: Ниневия будет обнажена и уведена в плен.
Рабыни её стонут, как голубки,
и бьют себя в грудь.
8Ниневия – как убывающий водоём:
словно прорвавшаяся вода, бегут из неё люди.
«Стойте! Стойте!» – кричат им,
но никто не останавливается.
9Расхищайте серебро!
Расхищайте золото!
Нет конца их запасам
и богатствам из сокровищниц.
10Разграблен, опустошён и разорён город.
Сердца людей замирают от страха,
колени трясутся,
дрожат тела,
и у всех бледнеют лица.
11Где же теперь Ниневия, что была как логово львов,
как место, где выкармливают своих львят,
по которому бродили лев, львица и львёнок,
и ничто их не пугало?
12Лев растерзал достаточно добычи для своих детёнышей
и удавил жертву для своей львицы,
наполнил добычею свои пещеры
и жертвами – своё логово.
13– Я против тебя! –
возвещает Вечный, Повелитель Сил. –
Я сожгу в дыму твои колесницы,
и меч истребит твоих молодых львов;
Я не оставлю на земле добычи для тебя.
И не будет больше слышен
голос твоих посланников.
