Несрећа Израиља
1Јадан ли сам!
Ја сам као они који беру летње воће
и пабирче грожђе,
а нема гроздова за јело,
и нема раних смокава за којима ми душа жуди.
2Нестало је верника из земље
и праведника међу људима нема.
Свако вреба крв да лије,
свако мрежом лови брата свога.
3Рукама су вешти у злу.
Главар захтева, судија мито тражи,
великаш казује своје прохтеве
и заједно сплеткаре.
4Њихов је најбољи човек попут трна,
а праведник гори од трновог жбуна.
Стиже ти твоја казна,
дан што ти је најављен,
и сада ће настати њихова пометња.
5Другу не веруј
и у пријатеља се не поуздај.
Уста своја не отварај
ни пред оном у наручју своме.
6Син презире оца,
ћерка се диже на мајку своју
и снаха на свекрву своју.
Човеку ће његови укућани постати непријатељи.
7А ја Господа ишчекујем,
чекам Бога мог спасења!
Услишиће мене Бог мој!
Израиљ ће се уздигнути
8Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја!
Јер, ако сам и пао, устаћу;
ако и у тами седим,
Господ ми је светлост!
9Господњу ћу јарост да подносим –
јер сам му згрешио –
док мој случај не одбрани
и парницу моју праведно не реши.
Извешће ме он на светлост
и ја ћу гледати праведност његову.
10Видеће то моја непријатељица
и срамота ће покрити ону што ме пита:
„Где је Господ, твој Бог?“
А ја ћу је посматрати,
јер ће тада постати блато по друму гажено.
11То је дан градње твојих зидова,
тога дана ће се твоја међа проширити.
12Тога ће ти дана долазити
од Асирије до градова Египта;
и од Египта до реке Еуфрат;
од мора до мора
и од горе до горе.
13И земља ће се претворити у пустош
због њених становника,
због плода дела њихових.
Молитва и славопој
14Палицом својом напасај свој народ,
стадо свог наследства
што пребива са̂мо у честару,
усред воћњака.
Напасај их по Васану и Галаду
као у старим временима.
15„Као у данима твог изласка из египатске земље
показаћу вам чудеса.“
16Народи ће гледати
и застидеће се све своје снаге.
Затвориће уста своја
и уши ће им заглувети.
17Лизаће прашину попут змије,
попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.
Због Господа, нашег Бога,
престрављени биће
и плашиће те се.
18Ко је Бог теби налик,
што кривице прашта
и прелази преко греха остатка свог наследства?
Не срди се довека
већ ужива у милости.
19Опет ће се смиловати на нас
и згазити наше кривице.
Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.
20Показаћеш истину Јакову
и милост Аврахаму
како си се од давнина
заклео нашим оцима.
A Desgraça de Israel
1Que desgraça a minha!
Sou como quem colhe frutos de verão
na respiga da vinha;
não há nenhum cacho de uvas para provar,
nenhum figo novo que eu tanto desejo.
2Os piedosos desapareceram do país;
não há um justo sequer.
Todos estão à espreita para derramar sangue;
cada um caça seu irmão com uma armadilha.
3Com as mãos prontas para fazer o mal
o governante exige presentes,
o juiz aceita suborno,
os poderosos impõem o que querem;
todos tramam em conjunto.
4O melhor deles é como espinheiro,
e o mais correto é pior que uma cerca de espinhos.
Chegou o dia anunciado pelas suas sentinelas,
o dia do castigo de Deus.
Agora reinará a confusão entre eles.
5Não confie nos vizinhos;
nem acredite nos amigos.
Até com aquela que o abraça
tenha cada um cuidado com o que diz.
6Pois o filho despreza o pai,
a filha se rebela contra a mãe,
a nora, contra a sogra;
os inimigos do homem são os seus próprios familiares.
7Mas, quanto a mim, ficarei atento ao Senhor,
esperando em Deus, o meu Salvador,
pois o meu Deus me ouvirá.
Israel se Levantará
8Não se alegre a minha inimiga com a minha desgraça.
Embora eu tenha caído, eu me levantarei.
Embora eu esteja morando nas trevas,
o Senhor será a minha luz.
9Por eu ter pecado contra o Senhor,
suportarei a sua ira até que ele apresente a minha defesa
e estabeleça o meu direito.
Ele me fará sair para a luz;
contemplarei a sua justiça.
10Então a minha inimiga o verá
e ficará coberta de vergonha,
ela, que me disse:
“Onde está o Senhor, o seu Deus?”
Meus olhos verão a sua queda;
ela será pisada como o barro das ruas.
11O dia da reconstrução dos seus muros chegará,
o dia em que se ampliarão as suas fronteiras virá.
12Naquele dia, virá a você gente
desde a Assíria até o Egito,
e desde o Egito até o Eufrates,
de mar a mar
e de montanha a montanha.
13Mas a terra será desolada por causa dos seus habitantes,
em consequência de suas ações.
Súplica por Misericórdia
14Pastoreia o teu povo com o teu cajado,
o rebanho da tua herança
que vive à parte numa floresta,
em férteis pastagens7.14 Ou no meio do Carmelo.
Deixa-o pastar em Basã e em Gileade,
como antigamente.
15“Como nos dias em que você saiu do Egito,
ali mostrarei as minhas maravilhas.”
16As nações verão isso e se envergonharão,
despojadas de todo o seu poder.
Porão a mão sobre a boca
e taparão os ouvidos.
17Lamberão o pó como a serpente,
como animais que se arrastam no chão.
Sairão tremendo das suas fortalezas;
com temor se voltarão para o Senhor, o nosso Deus,
e terão medo de ti.
18Quem é comparável a ti, ó Deus,
que perdoas o pecado e esqueces a transgressão
do remanescente da sua herança?
Tu, que não permaneces irado para sempre,
mas tens prazer em mostrar amor.
19De novo terás compaixão de nós;
pisarás as nossas maldades
e atirarás todos os nossos pecados
nas profundezas do mar.
20Mostrarás fidelidade a Jacó,
e bondade a Abraão,
conforme prometeste sob juramento aos nossos antepassados,
na antiguidade.
