Устани, Јерусалиме!
1Устани, засветли, јер долази светлост твоја,
и слава Господња над тобом блиста.
2Јер, гле, мрак ће покрити земљу,
и густа тама народе,
а над тобом блиста Господ,
и слава његова над тобом се јавља.
3И пуци иду према твојој светлости,
и цареви према сјају блистања твога.
4Обазри се око себе и гледај:
сви се они сакупљају,
синови твоји долазе ти из далека,
и ћерке твоје бивају донесене у наручју.
5Тада ћеш гледати и бујати,
и устрептаће и шириће се срце твоје,
јер ће се богатство с мора к теби окренути,
благо туђих народа теби ће пристизати.
6Мноштво камила тебе ће прекрити,
једногрбе камиле из Мадијана и Гефе,
сви ће они доћи из Саве,
донеће злато и тамјан,
и благовестиће певајући похвале Господу.
7Сва стада из Кедра к теби ће се сабрати,
овнови из Навајота теби ће служити;
подизаће се као угодна жртва на жртвенику мом.
И прославићу Дом славности своје.
8Ко су они што надлећу као облак тамни,
као голубови према голубњацима својим?
9На мене острва чекају,
на челу су им из Тарсиса бродови,
да издалека доведу синове твоје,
сребро њихово и злато њихово с њима,
за име Господа Бога твојега,
за Светитеља Израиљева
који те је славним учинио.
10Синови странаца градиће тврђаве твоје
и цареви њихови тебе ће опслуживати,
јер сам те ударио у срдњи својој,
а смиловао сам ти се по расположењу својем.
11Вратнице ће твоје свагда отворене бити,
дању и ноћу затварати се неће,
да би пропустиле благо туђинских народа
и цареве њихове који их предводе.
12Та пропашће пук и царство
који теби не буду служили,
и ти ће пуци бити потпуно затрти.
13Слава ливанска доћи ће теби:
чемпрес, брест и шимшир скупа,
да украсе место Светилишта мојега,
да учине часним место испод ногу мојих.
14И ићи ће према теби погнути синови тлачитеља твојих,
и падаће ка твојим стопама сви који су те презирали.
А тебе ће назвати: ’Град Господњи’,
’Сион Светитеља Израиљева.’
15Уместо да будеш напуштен
и омрзнут и избегаван,
поставићу те да будеш понос вечни,
весеље од рода до рода.
16И сисаћеш млеко страних народа,
и царске груди ће те дојити,
и знаћеш да сам ја Господ, Спаситељ твој,
Откупитељ твој, Силни Јаковљев.
17Уместо бронзе довешћу ти злато,
и уместо гвожђа довешћу ти сребро,
и уместо дрвета бронзу,
и уместо камена гвожђе,
а за надзорника ћу ти поставити Мир,
и управитељ твој биће Правда.
18Више се неће чути о насиљу у твојој земљи,
о тлачењу и рушењу у границама твојим.
И зидине твоје зваћеш ’Спас’,
и вратнице твоје ’Прослављање’.
19Више ти неће бити сунце као светлост дању,
нити ће сјај месеца да ти светли.
Него ће ти Господ бити светлост вечна
и Бог твој славност твоја.
20Сунце твоје залазити више неће,
ни месец ти се помрачити неће,
него ће ти Господ вечна светлост бити,
и навршиће се дани жалости твоје.
21И у народу твоме сви ће бити праведници,
довека ће земљу заузимати,
изданак насада мога,
израда руку мојих,
славности ради.
22Од најмањег постаће хиљада,
од ситнога један моћни пук.
Ја, Господ,
чинићу брзо у време погодно.
1Arise, shine; for thy light is come, and the glory of the LORD is risen upon thee.60.1 shine…: or, be enlightened; for thy light cometh 2For, behold, the darkness shall cover the earth, and gross darkness the people: but the LORD shall arise upon thee, and his glory shall be seen upon thee. 3And the Gentiles shall come to thy light, and kings to the brightness of thy rising. 4Lift up thine eyes round about, and see: all they gather themselves together, they come to thee: thy sons shall come from far, and thy daughters shall be nursed at thy side. 5Then thou shalt see, and flow together, and thine heart shall fear, and be enlarged; because the abundance of the sea shall be converted unto thee, the forces of the Gentiles shall come unto thee.60.5 abundance…: or, noise of the sea shall be turned toward thee60.5 forces: or, wealth 6The multitude of camels shall cover thee, the dromedaries of Midian and Ephah; all they from Sheba shall come: they shall bring gold and incense; and they shall shew forth the praises of the LORD. 7All the flocks of Kedar shall be gathered together unto thee, the rams of Nebaioth shall minister unto thee: they shall come up with acceptance on mine altar, and I will glorify the house of my glory. 8Who are these that fly as a cloud, and as the doves to their windows?
9Surely the isles shall wait for me, and the ships of Tarshish first, to bring thy sons from far, their silver and their gold with them, unto the name of the LORD thy God, and to the Holy One of Israel, because he hath glorified thee. 10And the sons of strangers shall build up thy walls, and their kings shall minister unto thee: for in my wrath I smote thee, but in my favour have I had mercy on thee. 11Therefore thy gates shall be open continually; they shall not be shut day nor night; that men may bring unto thee the forces of the Gentiles, and that their kings may be brought.60.11 forces: or, wealth 12For the nation and kingdom that will not serve thee shall perish; yea, those nations shall be utterly wasted. 13The glory of Lebanon shall come unto thee, the fir tree, the pine tree, and the box together, to beautify the place of my sanctuary; and I will make the place of my feet glorious. 14The sons also of them that afflicted thee shall come bending unto thee; and all they that despised thee shall bow themselves down at the soles of thy feet; and they shall call thee, The city of the LORD, The Zion of the Holy One of Israel.
15Whereas thou hast been forsaken and hated, so that no man went through thee, I will make thee an eternal excellency, a joy of many generations. 16Thou shalt also suck the milk of the Gentiles, and shalt suck the breast of kings: and thou shalt know that I the LORD am thy Saviour and thy Redeemer, the mighty One of Jacob. 17For brass I will bring gold, and for iron I will bring silver, and for wood brass, and for stones iron: I will also make thy officers peace, and thine exactors righteousness. 18Violence shall no more be heard in thy land, wasting nor destruction within thy borders; but thou shalt call thy walls Salvation, and thy gates Praise. 19The sun shall be no more thy light by day; neither for brightness shall the moon give light unto thee: but the LORD shall be unto thee an everlasting light, and thy God thy glory. 20Thy sun shall no more go down; neither shall thy moon withdraw itself: for the LORD shall be thine everlasting light, and the days of thy mourning shall be ended. 21Thy people also shall be all righteous: they shall inherit the land for ever, the branch of my planting, the work of my hands, that I may be glorified. 22A little one shall become a thousand, and a small one a strong nation: I the LORD will hasten it in his time.
