Књига пророка Исаије 59 – NSP & NVI

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 59:1-21

Псалам пророка Исаије

1Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,

нити је ухо његово оглухнуло да не чује;

2него ваше кривице јесу преграда

између вас и Бога вашега,

и греси ваши заклањају лице његово од вас

да вас не чује.

3Јер шаке су ваше крвљу загађене,

и прсти су ваши у злочину,

усне ваше говоре превару,

језик ваш мрмља подлост.

4На праведност нико не позива,

нити ико по истини суди;

уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;

муку зачињу, неваљалство рађају.

5Јаја гујина легу

и мрежу паукову плету;

од њихових ко поједе јаја, тај умире;

а ако га разбије, гуја се излегне.

6Њихово плетење није за одевање,

њихове израђевине нису за покривање.

Њихове израђевине дело су преступничко

и шакама својим чине насиље

7Њихове ноге у зло трче

и хитре су да проливају невину крв.

Мисли њихове мисли су преступничке,

пустош је и пропаст на друмовима њиховим.

8Пут ка миру они не познају,

на стазама њиховим праведности нема.

Изопачили су своје угажене путеве,

ко по таквом путује, мир не упознаје.

9Зато се право од нас удаљило,

и праведност до нас не допире.

Надали смо се светлости, а гле, тама;

сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;

10по зиду пипамо као слепи,

и тапкамо као да смо без очију;

у подне се спотичемо као да смо у сумраку;

у обиљу смо као да смо мртви;

11сви ми мумламо као да смо медведи

и гукањем гучемо као да смо голубови.

Очекујемо суд, а њега нема,

спасење – удаљило се од нас.

12Јер много је наших побуна пред тобом,

и греси наши сведоче против нас.

Заиста, ми увиђамо побуне своје

и упознали смо кривицу своју.

13Побунили смо се и Господа се одрекли,

одметнули се од Бога нашега;

говорили смо речи подле и отпадничке,

измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.

14И тако је право потиснуто,

и правда је далеко одгурнута,

јер истина је јавно посрнула,

и честитост проћи не може.

15Истина бива черупана,

и ко се зла клони, бива оробљен.

А Господ види и то је зло пред њим

јер правице нема.

16И види: нема човека.

И запањи се што заступника нема.

Онда се ослободи мишица његова,

и би му потпора праведност његова.

17Праведност је навукао као оклоп,

и на глави му је спасење као кацига,

а одећу осветничку је навукао као одору,

и ревношћу се огрнуо као плаштом.

18Према оном што су заслужили

њих ће намирити;

према оном што су заслужили,

зато што су насртали, зато што су мрзели,

њих ће намирити,

према оном што су жудели,

што су заслужили.

19И видеће са запада име Господње,

и са истока сунчевога славу његову,

јер ће доћи као бујица,

Дух Господњи њу ће подстицати.

20„А Откупитељ ће доћи Сиону

и онима који се у Јакову одврате од преступа

– говори Господ.

Запис о Духу и речи

21Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.

Nueva Versión Internacional

Isaías 59:1-21

Pecado, confesión y redención

1La mano del Señor no es corta para salvar

ni es sordo su oído para oír.

2Son las iniquidades de ustedes

las que los separan de su Dios.

Son estos pecados los que lo llevan

a ocultar su rostro para no escuchar.

3Ustedes tienen las manos manchadas de sangre

y los dedos manchados de iniquidad.

Sus labios dicen mentiras;

su lengua murmura maldades.

4Nadie clama por la justicia;

nadie va a juicio con integridad.

Se confía en argumentos sin sentido y se mienten unos a otros.

Conciben malicia y dan a luz perversidad.

5Incuban huevos de víboras

y tejen telarañas.

El que coma de estos huevos morirá;

si uno de ellos se rompe, saldrá una culebra.

6Sus tejidos no sirven para vestido;

no podrán cubrirse con lo que fabrican.

Sus obras son obras de iniquidad

y sus manos generan violencia.

7Sus pies corren hacia el mal;

se apresuran a derramar sangre inocente.

Sus pensamientos son perversos;

dejan ruina y destrucción en sus caminos.

8No conocen la senda de la paz;

no hay justicia alguna en su camino.

Abren senderos tortuosos

y el que anda por ellos no conoce la paz.

9Por eso el derecho está lejos de nosotros,

y la justicia queda fuera de nuestro alcance.

Esperábamos luz, pero todo es tinieblas;

claridad, pero andamos en densa oscuridad.

10Vamos palpando la pared como los ciegos,

andamos a tientas como los que no tienen ojos.

En pleno mediodía tropezamos como si fuera de noche;

andamos entre los fuertes como si estuviéramos muertos.

11Todos nosotros gruñimos como osos,

gemimos como palomas.

Esperábamos la justicia y no llegó;

la liberación sigue lejos de nosotros.

12Tú sabes que son muchas nuestras rebeliones;

nuestros pecados nos acusan.

Nuestras rebeliones no nos dejan;

conocemos nuestras iniquidades.

13Hemos sido rebeldes; hemos negado al Señor.

Le hemos vuelto la espalda a nuestro Dios.

Fomentamos la opresión y la traición;

proferimos las mentiras concebidas en nuestro corazón.

14Así se vuelve la espalda al derecho

y se mantiene alejada la justicia;

a la verdad se le hace tropezar en la plaza

y no damos lugar a la honradez.

15No se ve la verdad por ninguna parte;

al que se aparta del mal lo despojan de todo.

El Señor lo ha visto y le ha disgustado

ver que no hay justicia alguna.

16Lo ha visto y le ha asombrado

ver que no hay nadie que intervenga.

Por eso su propio brazo vendrá a salvarlos;

su propia justicia lo sostendrá.

17Se puso la justicia como coraza

y se cubrió la cabeza con el casco de la salvación;

se vistió con ropas de venganza

y se envolvió en el manto de sus celos.

18Les pagará según sus obras;

a las costas lejanas les dará su merecido:

furor para sus adversarios

y retribución para sus enemigos.

19Desde el occidente temerán al nombre del Señor,

y desde el oriente respetarán su gloria.

Porque vendrá como un torrente caudaloso,

impulsado por el soplo del Señor.

20«El Redentor vendrá a Sión;

¡vendrá a todos los de Jacob que se arrepientan de su rebeldía!»,

afirma el Señor.

21«En cuanto a mí —dice el Señor—, este es mi pacto con ellos: Mi Espíritu que está sobre ti y mis palabras que he puesto en tus labios, no se apartarán más de ti, ni de tus hijos ni de sus descendientes, desde ahora y para siempre», dice el Señor.