Господ – господар будућности
1„Слушај ово, доме Јаковљев,
који се називате именом Израиљевим
и који сте изашли из вода Јудиних,
који се заклињете именом Господњим,
спомињете Бога Израиљева
не у истини и не у праведности.
2Јер по Светом Граду ви се називате
и на Бога Израиљева ви се ослањате,
његово је име: Господ над војскама.
3Од почетка, од давнина обавештавам,
из мојих уста је изашло
и објавићу што се чини изненада,
и то се збило.
4Иако сам знао да си тврдокоран,
и да је врат твој жила гвоздена,
и да је чело твоје бронза;
5ипак сам ти већ онда најавио,
обавестио те пре него се збуде;
да не рекнеш:
’Мој кип то учини,
и мој лик резани и мој лик ливени то заповедише.’
6Чуо си, погледај све то.
Зар нећете објављивати?
И ново ћеш од сада слушати од мене,
тајанствено, што знао ниси.
7Сада је створено,
а није од раније и пре овог дана,
што ни чуо ниси; да не рекнеш:
’Гле, то сам већ знао.’
8Нити си чуо, нити си знао,
нити се уши твоје од пре отворише.
Та, знао сам да ћеш изневерити
и да су те назвали отпадником чим си се родио.
9Због имена својега спутавам гнев свој,
и због части своје уздржавам се према теби,
иначе бих те истребио.
10Ево, претопићу те, али не као сребро;
прочишћавам те у топионици невољничкој.
11Због себе, због себе ћу учинити.
Зар да се богохули?
И славу своју другом дати нећу.“
Господ благовести свог миљеника
12„Чуј мене, Јакове,
и Израиљу, кога сам позвао:
Ја јесам,
ја сам Први, ја сам и Последњи.
13Рука је моја и земљу утемељила,
а десница моја небеса је распрострла,
кад ја њих позовем,
скупа ће се постројити.
14Скупите се сви и послушајте:
Ко је од њих то најавио?
Онај кога Господ воли
вољу његову ће учинити над Вавилоном
и над потомством његовим, Халдејцима.
15Ја, ја сам рекао,
њега сам позвао,
њега водио,
и његов пут унапредио.
16Приступите ми и послушајте ово:
Нисам вам од почетка у тајности говорио,
и био сам тамо кад се то догађало.
А сад ме шаље Господар Господ
и Дух његов.“
Шта ће бити са Израиљем?
17Говори Господ, Откупитељ твој,
Светитељ Израиљев:
„Ја, Господ Бог твој,
учим те на добробит,
упућујем те којим ћеш путем ићи.
18О, да си се покорио мојим заповестима,
мир би твој био као река,
и праведност твоја као таласи морски.
19Потомства би твојег било као песка,
а порода твога као његових зрнаца.
Не би се затрло и не би се избрисало
име његово пред лицем мојим.“
Песма о изласку из Вавилона
20Изађите из Вавилона!
Бежите из Халдеје!
Гласом ускликталим благословите;
ово објављујте;
то разгласите до краја земље.
Говорите: „Откупио је Господ свог слугу Јакова!“
21И нису били жедни док су ишли пустошима,
воду им је из стене наточио,
и стену је расцепио
и вода је потекла.
22„Нема мира!
– говори Господ опакима.
Stubborn Israel
1‘Listen to this, you descendants of Jacob,
you who are called by the name of Israel
and come from the line of Judah,
you who take oaths in the name of the Lord
and invoke the God of Israel –
but not in truth or righteousness –
2you who call yourselves citizens of the holy city
and claim to rely on the God of Israel –
the Lord Almighty is his name:
3I foretold the former things long ago,
my mouth announced them and I made them known;
then suddenly I acted, and they came to pass.
4For I knew how stubborn you were;
your neck muscles were iron,
your forehead was bronze.
5Therefore I told you these things long ago;
before they happened I announced them to you
so that you could not say,
“My images brought them about;
my wooden image and metal god ordained them.”
6You have heard these things; look at them all.
Will you not admit them?
‘From now on I will tell you of new things,
of hidden things unknown to you.
7They are created now, and not long ago;
you have not heard of them before today.
So you cannot say,
“Yes, I knew of them.”
8You have neither heard nor understood;
from of old your ears have not been open.
Well do I know how treacherous you are;
you were called a rebel from birth.
9For my own name’s sake I delay my wrath;
for the sake of my praise I hold it back from you,
so as not to destroy you completely.
10See, I have refined you, though not as silver;
I have tested you in the furnace of affliction.
11For my own sake, for my own sake, I do this.
How can I let myself be defamed?
I will not yield my glory to another.
Israel freed
12‘Listen to me, Jacob,
Israel, whom I have called:
I am he;
I am the first and I am the last.
13My own hand laid the foundations of the earth,
and my right hand spread out the heavens;
when I summon them,
they all stand up together.
14‘Come together, all of you, and listen:
which of the idols has foretold these things?
The Lord’s chosen ally
will carry out his purpose against Babylon;
his arm will be against the Babylonians.48:14 Or Chaldeans; also in verse 20
15I, even I, have spoken;
yes, I have called him.
I will bring him,
and he will succeed in his mission.
16‘Come near me and listen to this:
‘From the first announcement I have not spoken in secret;
at the time it happens, I am there.’
And now the Sovereign Lord has sent me,
endowed with his Spirit.
17This is what the Lord says –
your Redeemer, the Holy One of Israel:
‘I am the Lord your God,
who teaches you what is best for you,
who directs you in the way you should go.
18If only you had paid attention to my commands,
your peace would have been like a river,
your well-being like the waves of the sea.
19Your descendants would have been like the sand,
your children like its numberless grains;
their name would never be blotted out
nor destroyed from before me.’
20Leave Babylon,
flee from the Babylonians!
Announce this with shouts of joy
and proclaim it.
Send it out to the ends of the earth;
say, ‘The Lord has redeemed his servant Jacob.’
21They did not thirst when he led them through the deserts;
he made water flow for them from the rock;
he split the rock
and water gushed out.
22‘There is no peace,’ says the Lord, ‘for the wicked.’
