Тужбалица над Вавилоном
1„Спусти се и седи у прашину,
девице, ћерко вавилонска.
Седи на земљу.
Нема престола, ћерко халдејска!
Јер неће те више звати
нежном и осећајном.
2Ухвати млинско камење и мељи брашно,
свуци свој огртач,
скут подигни, свуци с бедара,
прелази реке.
3Нека се појави голотиња твоја,
још нека се покаже срамота твоја.
Осветићу се
и неће ме спречити нико.“
4Откупитељ наш, његово је име:
Господ над војскама, Светитељ Израиљев.
5„Седи ћутке и повуци се у таму,
ћерко халдејска,
јер те више неће звати
господарицом над царствима.
6На свој сам се народ разгневио,
своју сам баштину оскрнавио,
и теби их у руке предао;
а ти према њима милост не показа:
јармом твојим
старце си претоварила.
7И говорила си:
’Довека ћу бити господарица!’,
а у твоје срце то није доспело,
ниси се сетила шта на крају бива.
8А сада слушај ово, развратнице,
која боравиш у спокојству,
те у срцу проговараш своме:
’Ја сам и друге нема,
нећу постати удовица,
нити децу изгубити своју.’
9Па обоје ће доћи на тебе,
тренутно, у истом дану:
изгубићеш и децу и мужа;
у целини ће доћи на тебе,
иако врачаш многоструко
и чараш веома.
10У злоћу своју и ти си се поуздала
говорећи: ’Не види ме нико.’
Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,
те говориш у срцу својему:
’Ја сам и друге нема.’
11Доћи ће злоћа и на тебе,
и нећеш знати да их спречиш;
и стуштиће се невоља на те,
и нећеш моћи одвратити;
и доћи ће на те изненада
пропаст за коју не знаш.
12Де, остани на твојим чарањима,
и на мноштву твојих врачања,
на којима се трудиш од младости;
можда се и окористиш, можда страх донесеш.
13Ринтала си због многих саветника твојих.
Хајде, нека устану и спасу те:
они ’премеравају’ по небесима,
они ’виде’ по звездама,
они ’сазнавају’ по младом месецу;
шта ће тебе снаћи.
14Та, они ће бити као стрњика,
огањ ће их спалити;
сами себе избавити неће
из пламене руке;
неће остати ни жеравице да се неко огреје,
ни ватре да крај ње поседи.
15Такви ће постати они
око којих си се замарала,
твоји трговчићи од младости:
сваки ће на своју страну отперјати,
никог неће бити да те спасе.“
La caída de Babilonia
1»Desciende, siéntate en el polvo,
hija virginal de Babilonia;
siéntate en el suelo, hija de los caldeos,
pues ya no hay trono.
Nunca más se te llamará
tierna y delicada.
2Toma piedras de molino, y muele la harina;
quítate el velo.
Levántate las faldas, desnúdate las piernas,
y cruza los ríos.
3Tu desnudez quedará al descubierto;
quedará expuesta tu vergüenza.
Voy a tomar venganza,
y a nadie perdonaré».
4Nuestro Redentor es el Santo de Israel;
su nombre es el Señor Todopoderoso.
5«Siéntate en silencio, hija de los caldeos;
entra en las tinieblas.
Porque nunca más se te llamará
“soberana de los reinos”.
6Yo estaba enojado con mi pueblo;
por eso profané mi heredad.
Los entregué en tu mano,
y no tuviste compasión de ellos.
Pusiste sobre los ancianos
un yugo muy pesado.
7Dijiste: “¡Por siempre seré la soberana!”
Pero no consideraste esto,
ni reflexionaste sobre su final.
8»Ahora escucha esto, voluptuosa;
tú, que moras confiada y te dices a ti misma:
“Yo soy, y no hay otra fuera de mí.
Nunca enviudaré ni me quedaré sin hijos”.
9De repente, en un solo día,
ambas cosas te sorprenderán:
la pérdida de tus hijos y la viudez
te abrumarán por completo,
a pesar de tus muchas hechicerías
y de tus poderosos encantamientos.
10Tú has confiado en tu maldad,
y has dicho: “Nadie me ve”.
Tu sabiduría y tu conocimiento te engañan
cuando a ti misma te dices:
“Yo soy, y no hay otra fuera de mí”.
11Pero vendrá sobre ti una desgracia
que no sabrás conjurar;
caerá sobre ti una calamidad
que no podrás evitar.
¡Una catástrofe que ni te imaginas
vendrá de repente sobre ti!
12»Persiste, entonces, en tus encantamientos
y en tus muchas hechicerías,
en las que te has ejercitado desde la niñez.
Tal vez tengas éxito,
tal vez puedas provocar terror.
13¡Los muchos consejos te han fatigado!
Que se presenten tus astrólogos,
los que observan las estrellas,
los que hacen predicciones mes a mes,
¡que te salven de lo que viene sobre ti!
14¡Míralos! Son como la paja,
y el fuego los consumirá.
Ni a sí mismos pueden salvarse
del poder de las llamas.
Aquí no hay brasas para calentarse,
ni fuego para sentarse ante él.
15Eso son para ti los hechiceros
con quienes te has ejercitado,
y con los que has negociado desde tu juventud.
Cada uno sigue en su error;
no habrá quien pueda salvarte.
