Бог ће благословити Јевреје
1А сад послушај, Јакове, слуго мој,
и Израиљу, ког сам изабрао.
2Говори Господ
који те је начинио, и који те је од утробе саздао,
теби помаже:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, ког сам изабрао.
3Јер ћу воду излити на жедно тле,
и врела на сушну земљу.
Излићу Дух свој на потомство твоје,
и благослов на поколења твоја.
4И рашће као да су међу травом,
као врбе из текуће воде.
5Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’,
и усвојиће име Израиљево.“
Нема Бога осим Господа
6Говори Господ,
Цар Израиљев и његов Откупитељ,
Господ над војскама:
„Ја сам Први и ја сам Последњи,
осим мене другог Бога нема.
7Ко је као ја? Нека устане и каже,
нека се јави и нек то објави,
и нек то разложи преда мном.
Откад поставих народ од вечности,
и ствари што ће доћи,
нека најави шта ће се збити.
8Не плашите се и не бојте се:
нисам ли вам одавно објавио и најавио?
И ви сте моји сведоци:
има ли Бога осим мене?
Не, нема Стене за коју ја знам.“
Против кипова и ликова
9Који праве кипове,
сви су они ништавила,
и драгоцености њихове не користе ничему.
Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10Ко прави бога и лије кип,
да од тога користи нема?
11Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници.
Нека се саберу сви: и они су дело људско.
Нека се поставе:
заједно ће се престравити и постидети.
12Обликује гвожђе алатком
и ради на жару угља,
чекићима га дотерује
и снажном га руком обрађује.
Не храни се и нема снаге,
воде не пије и исцрпљује се.
13Обликује дрво, узима меру,
писаљком га обележава,
обрађује га длетом, оцртава га шестаром,
и деље га по узору на људски лик,
као лепоту људску,
да буде постављен у дому.
14За себе је насекао кедре
и узео кипарисе и храст,
што је за себе неговао међу дрветима шумским,
засадио бор што је порастао на киши.
15И човеку је то као гориво;
узима од тога да се огреје;
па ложи и пече хлеб.
Међутим, од тога деље и бога
пред којим пада ничице
и прави кип и клања му се.
16Половином ложи ватру,
том половином пече месо на жару,
једе печење и бива сит,
те се греје и говори:
„Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17А од остатка прави бога, идола свога;
пада пред њим ничице
и клања му се и моли му се:
„Избави ме, јер ти си мој бог.“
18Не знају и не расуђују,
јер су им очи замазане па не виде;
и срца њихова па не разумеју.
19Такав не размишља и нема у њега знања
ни расуђивања да каже:
„Половином од овога ложио сам ватру,
па сам на жару испекао хлеб,
испржио сам месо и појео га.
А од остатка сам начинио гнусобу.
Зар да се клањам комаду дрвета?“
20Тај се стара за пепео.
Њега заводи преварно срце,
те не може да избави свој живот,
а неће да каже:
„Није ли обмана у мојој десници?“
Бог ће се смиловати
21„Сети се овога, Јакове,
и Израиљу, јер си слуга мој!
Ја сам те саздао и ти си слуга мој;
Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22Као маглу растерао сам твоје преступе,
и грехе твоје као да су облак.
Мени се врати,
јер ја сам те откупио.“
Радосница
23Кличите, небеса, ово је дело Господње!
Орите се, дубине земљине!
Одјекујте радосно, планине,
и ви, шуме, са свим својим дрвећем!
Јер Господ је откупио Јакова,
и прославио се у Израиљу.
Песма о сили Господњој
24Говори Господ, Откупитељ твој,
и Саздатељ твој од утробе:
„Ја сам Господ који сам све учинио,
ја сам лично разапео небеса,
и без икога засводио земљу.
25Ја спречавам врачарска знамења,
и гатаре претварам у лудаке;
терам мудраце да устукну
и знање преобраћам у безумље.
26Потврђујем што слуга му каже,
испуњавам својих гласника намере.
’Насели се!’ – говорим Јерусалиму,
и градовима Јудиним: ’Саградите се!’
А ја ћу подићи што је разрушено.
27Говорим океану: ’Пресахни!
Твоје реке пресушујем.’
28’Пастиру мој’ – говорим Киру,
и он ће све моје жеље испунити.
’Сагради се!’ – говориће Јерусалиму,
а Дому: ’Утемељи се!’“
Israel the Chosen
1“But now listen, Jacob, my servant,
Israel, whom I have chosen.
2This is what the Lord says—
he who made you, who formed you in the womb,
and who will help you:
Do not be afraid, Jacob, my servant,
Jeshurun,44:2 Jeshurun means the upright one, that is, Israel. whom I have chosen.
3For I will pour water on the thirsty land,
and streams on the dry ground;
I will pour out my Spirit on your offspring,
and my blessing on your descendants.
4They will spring up like grass in a meadow,
like poplar trees by flowing streams.
5Some will say, ‘I belong to the Lord’;
others will call themselves by the name of Jacob;
still others will write on their hand, ‘The Lord’s,’
and will take the name Israel.
The Lord, Not Idols
6“This is what the Lord says—
Israel’s King and Redeemer, the Lord Almighty:
I am the first and I am the last;
apart from me there is no God.
7Who then is like me? Let him proclaim it.
Let him declare and lay out before me
what has happened since I established my ancient people,
and what is yet to come—
yes, let them foretell what will come.
8Do not tremble, do not be afraid.
Did I not proclaim this and foretell it long ago?
You are my witnesses. Is there any God besides me?
No, there is no other Rock; I know not one.”
9All who make idols are nothing,
and the things they treasure are worthless.
Those who would speak up for them are blind;
they are ignorant, to their own shame.
10Who shapes a god and casts an idol,
which can profit nothing?
11People who do that will be put to shame;
such craftsmen are only human beings.
Let them all come together and take their stand;
they will be brought down to terror and shame.
12The blacksmith takes a tool
and works with it in the coals;
he shapes an idol with hammers,
he forges it with the might of his arm.
He gets hungry and loses his strength;
he drinks no water and grows faint.
13The carpenter measures with a line
and makes an outline with a marker;
he roughs it out with chisels
and marks it with compasses.
He shapes it in human form,
human form in all its glory,
that it may dwell in a shrine.
14He cut down cedars,
or perhaps took a cypress or oak.
He let it grow among the trees of the forest,
or planted a pine, and the rain made it grow.
15It is used as fuel for burning;
some of it he takes and warms himself,
he kindles a fire and bakes bread.
But he also fashions a god and worships it;
he makes an idol and bows down to it.
16Half of the wood he burns in the fire;
over it he prepares his meal,
he roasts his meat and eats his fill.
He also warms himself and says,
“Ah! I am warm; I see the fire.”
17From the rest he makes a god, his idol;
he bows down to it and worships.
He prays to it and says,
“Save me! You are my god!”
18They know nothing, they understand nothing;
their eyes are plastered over so they cannot see,
and their minds closed so they cannot understand.
19No one stops to think,
no one has the knowledge or understanding to say,
“Half of it I used for fuel;
I even baked bread over its coals,
I roasted meat and I ate.
Shall I make a detestable thing from what is left?
Shall I bow down to a block of wood?”
20Such a person feeds on ashes; a deluded heart misleads him;
he cannot save himself, or say,
“Is not this thing in my right hand a lie?”
21“Remember these things, Jacob,
for you, Israel, are my servant.
I have made you, you are my servant;
Israel, I will not forget you.
22I have swept away your offenses like a cloud,
your sins like the morning mist.
Return to me,
for I have redeemed you.”
23Sing for joy, you heavens, for the Lord has done this;
shout aloud, you earth beneath.
Burst into song, you mountains,
you forests and all your trees,
for the Lord has redeemed Jacob,
he displays his glory in Israel.
Jerusalem to Be Inhabited
24“This is what the Lord says—
your Redeemer, who formed you in the womb:
I am the Lord,
the Maker of all things,
who stretches out the heavens,
who spreads out the earth by myself,
25who foils the signs of false prophets
and makes fools of diviners,
who overthrows the learning of the wise
and turns it into nonsense,
26who carries out the words of his servants
and fulfills the predictions of his messengers,
who says of Jerusalem, ‘It shall be inhabited,’
of the towns of Judah, ‘They shall be rebuilt,’
and of their ruins, ‘I will restore them,’
27who says to the watery deep, ‘Be dry,
and I will dry up your streams,’
28who says of Cyrus, ‘He is my shepherd
and will accomplish all that I please;
he will say of Jerusalem, “Let it be rebuilt,”
and of the temple, “Let its foundations be laid.” ’
