Бог ће благословити Јевреје
1А сад послушај, Јакове, слуго мој,
и Израиљу, ког сам изабрао.
2Говори Господ
који те је начинио, и који те је од утробе саздао,
теби помаже:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, ког сам изабрао.
3Јер ћу воду излити на жедно тле,
и врела на сушну земљу.
Излићу Дух свој на потомство твоје,
и благослов на поколења твоја.
4И рашће као да су међу травом,
као врбе из текуће воде.
5Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’,
и усвојиће име Израиљево.“
Нема Бога осим Господа
6Говори Господ,
Цар Израиљев и његов Откупитељ,
Господ над војскама:
„Ја сам Први и ја сам Последњи,
осим мене другог Бога нема.
7Ко је као ја? Нека устане и каже,
нека се јави и нек то објави,
и нек то разложи преда мном.
Откад поставих народ од вечности,
и ствари што ће доћи,
нека најави шта ће се збити.
8Не плашите се и не бојте се:
нисам ли вам одавно објавио и најавио?
И ви сте моји сведоци:
има ли Бога осим мене?
Не, нема Стене за коју ја знам.“
Против кипова и ликова
9Који праве кипове,
сви су они ништавила,
и драгоцености њихове не користе ничему.
Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10Ко прави бога и лије кип,
да од тога користи нема?
11Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници.
Нека се саберу сви: и они су дело људско.
Нека се поставе:
заједно ће се престравити и постидети.
12Обликује гвожђе алатком
и ради на жару угља,
чекићима га дотерује
и снажном га руком обрађује.
Не храни се и нема снаге,
воде не пије и исцрпљује се.
13Обликује дрво, узима меру,
писаљком га обележава,
обрађује га длетом, оцртава га шестаром,
и деље га по узору на људски лик,
као лепоту људску,
да буде постављен у дому.
14За себе је насекао кедре
и узео кипарисе и храст,
што је за себе неговао међу дрветима шумским,
засадио бор што је порастао на киши.
15И човеку је то као гориво;
узима од тога да се огреје;
па ложи и пече хлеб.
Међутим, од тога деље и бога
пред којим пада ничице
и прави кип и клања му се.
16Половином ложи ватру,
том половином пече месо на жару,
једе печење и бива сит,
те се греје и говори:
„Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17А од остатка прави бога, идола свога;
пада пред њим ничице
и клања му се и моли му се:
„Избави ме, јер ти си мој бог.“
18Не знају и не расуђују,
јер су им очи замазане па не виде;
и срца њихова па не разумеју.
19Такав не размишља и нема у њега знања
ни расуђивања да каже:
„Половином од овога ложио сам ватру,
па сам на жару испекао хлеб,
испржио сам месо и појео га.
А од остатка сам начинио гнусобу.
Зар да се клањам комаду дрвета?“
20Тај се стара за пепео.
Њега заводи преварно срце,
те не може да избави свој живот,
а неће да каже:
„Није ли обмана у мојој десници?“
Бог ће се смиловати
21„Сети се овога, Јакове,
и Израиљу, јер си слуга мој!
Ја сам те саздао и ти си слуга мој;
Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22Као маглу растерао сам твоје преступе,
и грехе твоје као да су облак.
Мени се врати,
јер ја сам те откупио.“
Радосница
23Кличите, небеса, ово је дело Господње!
Орите се, дубине земљине!
Одјекујте радосно, планине,
и ви, шуме, са свим својим дрвећем!
Јер Господ је откупио Јакова,
и прославио се у Израиљу.
Песма о сили Господњој
24Говори Господ, Откупитељ твој,
и Саздатељ твој од утробе:
„Ја сам Господ који сам све учинио,
ја сам лично разапео небеса,
и без икога засводио земљу.
25Ја спречавам врачарска знамења,
и гатаре претварам у лудаке;
терам мудраце да устукну
и знање преобраћам у безумље.
26Потврђујем што слуга му каже,
испуњавам својих гласника намере.
’Насели се!’ – говорим Јерусалиму,
и градовима Јудиним: ’Саградите се!’
А ја ћу подићи што је разрушено.
27Говорим океану: ’Пресахни!
Твоје реке пресушујем.’
28’Пастиру мој’ – говорим Киру,
и он ће све моје жеље испунити.
’Сагради се!’ – говориће Јерусалиму,
а Дому: ’Утемељи се!’“
1Israel, min udvalgte tjener, lyt til mig! 2Jeg, Herren, vil komme dig til hjælp, jeg som skabte dig og hjalp dig fra barnsben af.
Vær ikke bange, min tjener! Mist ikke modet, min udvalgte! 3For jeg vil udgyde strømme af vand over den tørstige jord. Jeg vil udgyde min Ånd over dine efterkommere og velsigne dem, 4så de trives som det frodigste græs, som piletræer ved flodens bred. 5‚Jeg tilhører Herren,’ siger en. ‚Jeg er af Jakobs slægt,’ siger en anden. En skriver i sin hånd: ‚Jeg er Herrens’. Og navnet ‚Israel’ bliver et hædersnavn.
Det tåbelige i at tilbede afguder
6Jeg er Herren, den Almægtige, Israels konge og Befrier. Jeg er den Første og den Sidste, den eneste Gud. 7Hvilke andre guder er som jeg? Lad dem træde frem og vise, hvad de kan. Hvem andre har fra tidernes morgen forudsagt, hvad der vil ske i fremtiden? 8Vær ikke bange, tab ikke modet! Har jeg ikke for længst sagt, at jeg vil befri jer? I er mine vidner: Findes der nogen anden Gud? Findes der nogen anden, man kan bygge sit liv på, måske en, jeg ikke kender?”
9Hvor er det tåbeligt at lave afgudsbilleder! De kære guder gavner jo intet. De, som dyrker dem, må med skam erkende, at deres guder intet kan se og intet ved. 10Det er meningsløst at forme et gudebillede, som intet kan udrette. 11De, som tilbeder dem, er blevet bedraget. Håndværkerne som laver dem, er jo kun almindelige mennesker. Lad dem samles og træde frem for Herren. Da vil de alle som en blive flove og forfærdede.
12Smeden står ved sin esse og former en gud med sit værktøj.44,12 Teksten er uklar, men der er tale om at lave en afgud af metal. Han hamrer på metallet med kraftige slag. Men uden mad og drikke bliver et menneske træt og udmattet.
13Træskæreren tager mål af en træblok og ridser et billede ind i den. Så skærer han figuren ud med sit værktøj. Den skal ligne et menneske. Nu har han en fin gud, der kan stå i hans hus. 14Måske fælder han et cedertræ, måske en elm eller eg. Han planter et træ, og regnen får det til at gro. 15-17Noget af træet bruger han til brændsel. Han varmer sig ved ilden og siger: „Ah, sikken dejlig varme.” Måske han bager brød eller steger kød over gløderne. Han spiser stegen og bliver mæt. Resten af træet bruger han til at lave sig en gud, som han kan tilbede. Han falder på knæ foran en figur af træ og beder: „Åh, frels mig, for du er min gud!”
18De fatter intet. Deres øjne er lukket til, så de ikke kan se. De er så tykhovedede, at intet trænger ind! 19De tænker sig ikke om. De undres ikke og siger til sig selv: „Hvad er det, jeg gør? Halvdelen af træet brugte jeg til et bål. Jeg stegte kød, bagte brød og spiste. Af resten lavede jeg en afgud. Hvordan kan en træklods pludselig blive til en gud, som jeg kaster mig til jorden for?” 20Den, der ofrer til noget, som engang bliver til aske, bedrager sig selv. Det kan ikke redde ham. Alligevel siger han ikke: „Det afgudsbillede, jeg holder i min højre hånd, er et bedrag.”
Herren vil befri Israels folk
21Herren siger: „Husk det nu, Israel! Jeg skabte dig til at være min tjener, og jeg vil aldrig glemme dig. 22Jeg har slettet dine synder ud, de er forduftet som morgentågen for solens stråler. Vend om til mig, for jeg sætter dig fri!”
23Syng, I himle, for Herren har gjort vidunderlige ting! Råb af glæde, jordens dyb! Bryd ud i jubelsang, I skovklædte bjerge! For Herren har vist sin herlighed ved at købe Israel fri. 24Jeres Herre og Befrier, han, der skabte jer, siger til jer: „Jeg er Skaberen af alle ting! Det var mig, som udspændte himlen og skabte jorden! Hvem ellers kunne gøre det?
25Jeg gør de falske profeter til skamme, afslører spåmændenes løgn og gør menneskers visdom til meningsløst sludder. 26Men mine profeters udsagn bliver opfyldt. Jeg udfører, hvad mine sendebud har talt. Når jeg siger: ‚Jerusalem skal bebos,’ og ‚Judas byer skal genopbygges’, så vil det ske. 27Når jeg siger til floden: ‚Tør ud!’—så tørrer den ud. 28Når jeg siger til Kyros: ‚Vær mit redskab!’—så må han bøje sig under min vilje. Og når jeg siger, at Jerusalem skal genopbygges og mit tempel genopføres, så vil det ske, som jeg har sagt.”
