О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
1Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
2Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
3Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
4Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
5Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
6„Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
7да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
8Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
9Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
10Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
11Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
12Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
13Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
14„Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
15Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
16Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
17У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
18Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
19Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
20Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
21Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да.
22А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
23Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
24Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
25Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
