Владар са истока – опомена од Господа
1„Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8„А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Аврахама, мог љубимца!
9Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
19У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
Помощник Израиля
1– Умолкните предо Мной, острова!
Пусть народы наберутся сил.
Пусть приблизятся, пусть говорят;
сойдемся вместе на суд.
2Кто воздвиг победителя с востока41:2 Победитель с востока – имеется в виду Кир, царь Персии (559–530 гг. до н. э.), который завоевал Вавилон в 539 г. до н. э. и издал указ, позволяющий евреям вернуться в Иерусалим (см. Езд. 1:1-4; 6:3-5). Кир был избран Богом для исполнения Его намерений.
и призвал его следовать за Собой?
Он отдал ему народы
и покорил царей.
Его меч обратил их в пыль и лук его –
в солому на ветру.
3Он преследует их и невредимо шествует
по дороге, по которой ноги его не ходили прежде.
4Кто исполнил и совершил это?
Тот, Кто вызывает поколения от начала.
Я, Господь, – с первыми из них,
и с последними – Я Тот же41:4 Букв.: «Я – Он». В словах этого стиха заключается одно из самых важных самоопределений Бога (см. 43:10, 13; 46:4). Господь есть Бог праотцев, заключивший завет со Своим народом, и Он же есть Бог прошлого, настоящего и будущего, свободный в том, как и когда Он исполнит данные людям обещания (ср. Исх. 3:14-15; 6:6-8; Иез. 20:5, 7; Отк. 4:8)..
5Острова увидели и испугались,
затрепетали края земли.
Они сблизились и сошлись;
6помогают один другому,
говорит брат брату: «Крепись!»
7Ремесленник ободряет плавильщика,
а чеканщик – кузнеца,
говоря о спайке: «Она хороша!»
Он крепит идола гвоздями,
чтобы не рухнул.
8– Но ты, о Израиль, слуга Мой,
Иаков, которого Я избрал,
потомство41:8 Букв.: «семя». Авраама, Моего друга,
9ты, кого Я взял с концов земли
и призвал от ее краев,
говоря тебе: «Ты Мой слуга»,
тебя Я избрал и не отвергну.
10Не бойся, ведь Я с тобой;
не страшись, ведь Я – твой Бог.
Я укреплю тебя и помогу тебе;
Я поддержу тебя спасающей41:10 Или: «праведной». правой рукой Моей.
11Всех, кто гневается на тебя,
ждут бесчестие и позор;
те, кто будет противостоять тебе,
будут как ничто и погибнут.
12Станешь искать их
и не найдешь.
Те, кто воюет против тебя,
обратятся в ничто.
13Ведь Я – Господь, твой Бог;
я держу тебя за правую руку
и говорю: «Не бойся;
Я помогу тебе».
14Не бойся, червь Иаков41:14 Червь – эта метафора говорит об унижении и презрении, которым подвергался народ Божий.,
малолюдный Израиль,
Я помогу тебе, – возвещает Господь,
твой Искупитель, Святой Израиля. –
15Вот, Я сделаю тебя молотильной доской41:15 Молотильная доска – платформа из тяжелых досок, груженная сверху и снабженная снизу острыми железными зубьями, использовавшаяся для молотьбы зерна.,
новой, с острыми зубьями.
Ты будешь молотить горы и растирать их,
и сделаешь мякиной холмы.
16Ты их провеешь, а ветер развеет,
и ураган их рассеет.
Но ты возликуешь о Господе,
будешь славить Святого Бога Израиля.
17Бедные и нищие ищут воду,
но ее нет;
их языки пересохли от жажды.
Но Я, Господь, им отвечу;
Я, Бог Израиля, их не брошу.
18Я пущу по бесплодным высотам реки
и источники по долинам;
превращу пустыню в пруды с водой
и иссохшую землю – в источники.
19Я посажу в пустыне
кедр и акацию,
мирт41:19 Мирт – южное вечнозеленое дерево или кустарник с белыми душистыми цветками. и оливу.
Насажу в необитаемой земле кипарис,
платан41:19 Платан – род листопадных деревьев, отличающихся высоким стволом, светлой корой, широкой кроной из крупных лапчатых листьев и высокой продолжительностью жизни (около 2 000 лет). и сосну вместе,
20чтобы народ мог видеть и знать,
задуматься и понять,
что рука Господня сделала это,
Святой Израилев сотворил.
Невежество идолов
21– Представьте ваше дело, –
говорит Господь. –
Приведите свои доказательства! –
говорит Царь Иакова. –
22Пусть приведут их и скажут нам,
что случится.
Пусть расскажут нам о прежних делах,
чтобы нам в них вникнуть
и узнать, каков их исход.
Или объявите нам о грядущем,
23расскажите о том, что явится после,
чтобы мы за богов вас признали.
Сделайте что-нибудь доброе или злое,
чтобы нам ужаснуться и наполниться страхом.
24Но вы ничто,
и ваши дела совершенно ничтожны;
тот, кто вас предпочтет, омерзителен.
25Я воздвиг того, кто на севере, и он идет;
с солнечного восхода он призовет Мое имя41:25 Или: «призван он именем Моим»..
Он топчет41:25 Возможный текст; букв.: «приходит». правителей, будто грязь,
будто горшечник топчет глину.
26Кто сказал об этом сначала,
чтобы мы могли знать,
заранее, чтобы мы могли сказать: «Он прав»?
Никто не сделал этого,
никто не предсказал,
никто не слышал от вас ни слова.
27Я первым возвестил Сиону:
«Вот оно, сбывается!» –
и дал Иерусалиму вестника,
несущего добрую весть.
28Я смотрю, но нет никого –
никого среди них, чтобы дать совет,
никого, чтобы ответить, если Я их спрошу.
29Вот, все они – обман!
Их дела ничтожны;
их изваяния – ветер и пустота.
