Владар са истока – опомена од Господа
1„Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8„А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Аврахама, мог љубимца!
9Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
19У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
The Helper of Israel
1“Be silent before me, you islands!
Let the nations renew their strength!
Let them come forward and speak;
let us meet together at the place of judgment.
2“Who has stirred up one from the east,
calling him in righteousness to his service41:2 Or east, / whom victory meets at every step?
He hands nations over to him
and subdues kings before him.
He turns them to dust with his sword,
to windblown chaff with his bow.
3He pursues them and moves on unscathed,
by a path his feet have not traveled before.
4Who has done this and carried it through,
calling forth the generations from the beginning?
I, the Lord—with the first of them
and with the last—I am he.”
5The islands have seen it and fear;
the ends of the earth tremble.
They approach and come forward;
6they help each other
and say to their companions, “Be strong!”
7The metalworker encourages the goldsmith,
and the one who smooths with the hammer
spurs on the one who strikes the anvil.
One says of the welding, “It is good.”
The other nails down the idol so it will not topple.
8“But you, Israel, my servant,
Jacob, whom I have chosen,
you descendants of Abraham my friend,
9I took you from the ends of the earth,
from its farthest corners I called you.
I said, ‘You are my servant’;
I have chosen you and have not rejected you.
10So do not fear, for I am with you;
do not be dismayed, for I am your God.
I will strengthen you and help you;
I will uphold you with my righteous right hand.
11“All who rage against you
will surely be ashamed and disgraced;
those who oppose you
will be as nothing and perish.
12Though you search for your enemies,
you will not find them.
Those who wage war against you
will be as nothing at all.
13For I am the Lord your God
who takes hold of your right hand
and says to you, Do not fear;
I will help you.
14Do not be afraid, you worm Jacob,
little Israel, do not fear,
for I myself will help you,” declares the Lord,
your Redeemer, the Holy One of Israel.
15“See, I will make you into a threshing sledge,
new and sharp, with many teeth.
You will thresh the mountains and crush them,
and reduce the hills to chaff.
16You will winnow them, the wind will pick them up,
and a gale will blow them away.
But you will rejoice in the Lord
and glory in the Holy One of Israel.
17“The poor and needy search for water,
but there is none;
their tongues are parched with thirst.
But I the Lord will answer them;
I, the God of Israel, will not forsake them.
18I will make rivers flow on barren heights,
and springs within the valleys.
I will turn the desert into pools of water,
and the parched ground into springs.
19I will put in the desert
the cedar and the acacia, the myrtle and the olive.
I will set junipers in the wasteland,
the fir and the cypress together,
20so that people may see and know,
may consider and understand,
that the hand of the Lord has done this,
that the Holy One of Israel has created it.
21“Present your case,” says the Lord.
“Set forth your arguments,” says Jacob’s King.
22“Tell us, you idols,
what is going to happen.
Tell us what the former things were,
so that we may consider them
and know their final outcome.
Or declare to us the things to come,
23tell us what the future holds,
so we may know that you are gods.
Do something, whether good or bad,
so that we will be dismayed and filled with fear.
24But you are less than nothing
and your works are utterly worthless;
whoever chooses you is detestable.
25“I have stirred up one from the north, and he comes—
one from the rising sun who calls on my name.
He treads on rulers as if they were mortar,
as if he were a potter treading the clay.
26Who told of this from the beginning, so we could know,
or beforehand, so we could say, ‘He was right’?
No one told of this,
no one foretold it,
no one heard any words from you.
27I was the first to tell Zion, ‘Look, here they are!’
I gave to Jerusalem a messenger of good news.
28I look but there is no one—
no one among the gods to give counsel,
no one to give answer when I ask them.
29See, they are all false!
Their deeds amount to nothing;
their images are but wind and confusion.
