Владар са истока – опомена од Господа
1„Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8„А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Аврахама, мог љубимца!
9Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
19У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
El amparo de Israel
1«¡Callad en mi presencia, costas lejanas!
¡Naciones, renovad vuestras fuerzas!
Acercaos y hablad;
reunámonos para juicio.
2»¿Quién ha hecho venir desde el oriente
a aquel que siempre sale victorioso?
Pone a las naciones en sus manos;
ante él los reyes se rinden.
Con su espada los vuelve polvo,
con su arco los dispersa como paja.
3Con paso firme los persigue
por una senda que nunca antes pisó.
4¿Quién realizó esto? ¿Quién lo hizo posible?
¿Quién llamó a las generaciones desde el principio?
Yo, el Señor, soy el primero,
y seré el mismo hasta el fin».
5Lo han visto las costas lejanas, y temen;
tiemblan los confines de la tierra.
¡Ya se acercan, ya vienen!
6Cada uno ayuda a su compañero,
e infunde aliento a su hermano.
7El artesano anima al joyero;
y el que martilla
le dice al que golpea el yunque:
«¡Es buena la soldadura!»;
luego asegura el ídolo con clavos
para que no se tambalee.
8«Pero tú, Israel, mi siervo,
tú, Jacob, a quien he escogido,
simiente de Abraham, mi amigo:
9Te tomé de los confines de la tierra,
te llamé de los rincones más remotos,
y te dije: “Tú eres mi siervo”.
Yo te escogí; no te rechacé.
10Así que no temas, porque yo estoy contigo;
no te angusties, porque yo soy tu Dios.
Te fortaleceré y te ayudaré;
te sostendré con mi diestra victoriosa.
11»Todos los que se enardecen contra ti
sin duda serán avergonzados y humillados;
los que se te oponen serán como nada,
como si no existieran.
12Aunque busques a tus enemigos,
no los encontrarás.
Los que te hacen la guerra serán como nada,
como si no existieran.
13Porque yo soy el Señor, tu Dios,
que sostiene tu mano derecha;
yo soy quien te dice:
“No temas, yo te ayudaré”.
14No temas, gusano Jacob, pequeño Israel
—afirma el Señor—,
porque yo mismo te ayudaré;
¡el Santo de Israel es tu redentor!
15»Te convertiré en una trilladora
nueva y afilada, de doble filo.
Trillarás las montañas y las harás polvo;
convertirás en paja las colinas.
16Las aventarás y se las llevará el viento;
¡un vendaval las dispersará!
Pero tú te alegrarás en el Señor,
te gloriarás en el Santo de Israel.
17»Los pobres y los necesitados buscan agua,
pero no la encuentran;
la sed les ha resecado la lengua.
Pero yo, el Señor, les responderé;
yo, el Dios de Israel, no los abandonaré.
18Haré brotar ríos en las áridas cumbres,
y manantiales entre los valles.
Transformaré el desierto en estanques de agua,
y el sequedal en manantiales.
19Plantaré en el desierto
cedros, acacias, mirtos y olivos;
en áridas tierras plantaré cipreses,
junto con pinos y abetos,
20para que la gente vea y sepa,
y considere y entienda,
que la mano del Señor ha hecho esto,
que el Santo de Israel lo ha creado.
21»Exponed vuestro caso —dice el Señor—;
presentad vuestras pruebas —demanda el rey de Jacob—.
22Acercaos41:22 Acercaos (LXX, Qumrán, Targum y Vulgata); Traed (TM). y anunciad
lo que ha de suceder,
y cómo fueron las cosas del pasado,
para que las consideremos
y conozcamos su desenlace.
¡Contadnos lo que va a suceder!
23Decidnos qué nos depara el futuro;
así sabremos que vosotros sois dioses.
Haced algo, bueno o malo,
para verlo y llenarnos de terror.
24¡La verdad es que vosotros no sois nada,
y aun menos que nada son vuestras obras!
¡Abominable es quien os escoge!
25»Del norte hice venir a uno,
y acudió a mi llamado;
desde el oriente invoca mi nombre.
Como alfarero que amasa arcilla con los pies,
aplasta gobernantes como si fueran barro.
26¿Quién lo anunció desde el principio,
para que lo supiéramos?
¿Quién lo anunció de antemano,
para que dijéramos: “Tenía razón”?
Nadie lo anunció ni lo proclamó;
nadie os oyó proclamar mensaje alguno.
27Yo fui el primero en decirle a Sión:
“¡Mira, ya están aquí!”
Yo fui quien envió a Jerusalén
un mensajero de buenas noticias.
28Miro entre ellos, y no hay nadie;
no hay entre ellos quien aconseje,
no hay quien me responda cuando les pregunto.
29¡Todos ellos son falsos!
Sus obras no son nada;
sus ídolos no son más que viento y confusión.
