Утеха од Господа
1„Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25„Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Comfort for God’s People
1Comfort, comfort my people,
says your God.
2Speak tenderly to Jerusalem,
and proclaim to her
that her hard service has been completed,
that her sin has been paid for,
that she has received from the Lord’s hand
double for all her sins.
3A voice of one calling:
“In the wilderness prepare
the way for the Lord40:3 Or A voice of one calling in the wilderness: / “Prepare the way for the Lord;
make straight in the desert
a highway for our God.40:3 Hebrew; Septuagint make straight the paths of our God
4Every valley shall be raised up,
every mountain and hill made low;
the rough ground shall become level,
the rugged places a plain.
5And the glory of the Lord will be revealed,
and all people will see it together.
For the mouth of the Lord has spoken.”
6A voice says, “Cry out.”
And I said, “What shall I cry?”
“All people are like grass,
and all their faithfulness is like the flowers of the field.
7The grass withers and the flowers fall,
because the breath of the Lord blows on them.
Surely the people are grass.
8The grass withers and the flowers fall,
but the word of our God endures forever.”
9You who bring good news to Zion,
go up on a high mountain.
You who bring good news to Jerusalem,40:9 Or Zion, bringer of good news, / go up on a high mountain. / Jerusalem, bringer of good news
lift up your voice with a shout,
lift it up, do not be afraid;
say to the towns of Judah,
“Here is your God!”
10See, the Sovereign Lord comes with power,
and he rules with a mighty arm.
See, his reward is with him,
and his recompense accompanies him.
11He tends his flock like a shepherd:
He gathers the lambs in his arms
and carries them close to his heart;
he gently leads those that have young.
12Who has measured the waters in the hollow of his hand,
or with the breadth of his hand marked off the heavens?
Who has held the dust of the earth in a basket,
or weighed the mountains on the scales
and the hills in a balance?
13Who can fathom the Spirit40:13 Or mind of the Lord,
or instruct the Lord as his counselor?
14Whom did the Lord consult to enlighten him,
and who taught him the right way?
Who was it that taught him knowledge,
or showed him the path of understanding?
15Surely the nations are like a drop in a bucket;
they are regarded as dust on the scales;
he weighs the islands as though they were fine dust.
16Lebanon is not sufficient for altar fires,
nor its animals enough for burnt offerings.
17Before him all the nations are as nothing;
they are regarded by him as worthless
and less than nothing.
18With whom, then, will you compare God?
To what image will you liken him?
19As for an idol, a metalworker casts it,
and a goldsmith overlays it with gold
and fashions silver chains for it.
20A person too poor to present such an offering
selects wood that will not rot;
they look for a skilled worker
to set up an idol that will not topple.
21Do you not know?
Have you not heard?
Has it not been told you from the beginning?
Have you not understood since the earth was founded?
22He sits enthroned above the circle of the earth,
and its people are like grasshoppers.
He stretches out the heavens like a canopy,
and spreads them out like a tent to live in.
23He brings princes to naught
and reduces the rulers of this world to nothing.
24No sooner are they planted,
no sooner are they sown,
no sooner do they take root in the ground,
than he blows on them and they wither,
and a whirlwind sweeps them away like chaff.
25“To whom will you compare me?
Or who is my equal?” says the Holy One.
26Lift up your eyes and look to the heavens:
Who created all these?
He who brings out the starry host one by one
and calls forth each of them by name.
Because of his great power and mighty strength,
not one of them is missing.
27Why do you complain, Jacob?
Why do you say, Israel,
“My way is hidden from the Lord;
my cause is disregarded by my God”?
28Do you not know?
Have you not heard?
The Lord is the everlasting God,
the Creator of the ends of the earth.
He will not grow tired or weary,
and his understanding no one can fathom.
29He gives strength to the weary
and increases the power of the weak.
30Even youths grow tired and weary,
and young men stumble and fall;
31but those who hope in the Lord
will renew their strength.
They will soar on wings like eagles;
they will run and not grow weary,
they will walk and not be faint.
