Утеха од Господа
1„Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25„Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
