Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4И дође реч Господња Исаији говорећи: 5„Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
Hezekiah’s Illness
1In those days Hezekiah became ill and was at the point of death. The prophet Isaiah son of Amoz went to him and said, “This is what the Lord says: Put your house in order, because you are going to die; you will not recover.”
2Hezekiah turned his face to the wall and prayed to the Lord, 3“Remember, Lord, how I have walked before you faithfully and with wholehearted devotion and have done what is good in your eyes.” And Hezekiah wept bitterly.
4Then the word of the Lord came to Isaiah: 5“Go and tell Hezekiah, ‘This is what the Lord, the God of your father David, says: I have heard your prayer and seen your tears; I will add fifteen years to your life. 6And I will deliver you and this city from the hand of the king of Assyria. I will defend this city.
7“ ‘This is the Lord’s sign to you that the Lord will do what he has promised: 8I will make the shadow cast by the sun go back the ten steps it has gone down on the stairway of Ahaz.’ ” So the sunlight went back the ten steps it had gone down.
9A writing of Hezekiah king of Judah after his illness and recovery:
10I said, “In the prime of my life
must I go through the gates of death
and be robbed of the rest of my years?”
11I said, “I will not again see the Lord himself
in the land of the living;
no longer will I look on my fellow man,
or be with those who now dwell in this world.
12Like a shepherd’s tent my house
has been pulled down and taken from me.
Like a weaver I have rolled up my life,
and he has cut me off from the loom;
day and night you made an end of me.
13I waited patiently till dawn,
but like a lion he broke all my bones;
day and night you made an end of me.
14I cried like a swift or thrush,
I moaned like a mourning dove.
My eyes grew weak as I looked to the heavens.
I am being threatened; Lord, come to my aid!”
15But what can I say?
He has spoken to me, and he himself has done this.
I will walk humbly all my years
because of this anguish of my soul.
16Lord, by such things people live;
and my spirit finds life in them too.
You restored me to health
and let me live.
17Surely it was for my benefit
that I suffered such anguish.
In your love you kept me
from the pit of destruction;
you have put all my sins
behind your back.
18For the grave cannot praise you,
death cannot sing your praise;
those who go down to the pit
cannot hope for your faithfulness.
19The living, the living—they praise you,
as I am doing today;
parents tell their children
about your faithfulness.
20The Lord will save me,
and we will sing with stringed instruments
all the days of our lives
in the temple of the Lord.
21Isaiah had said, “Prepare a poultice of figs and apply it to the boil, and he will recover.”
22Hezekiah had asked, “What will be the sign that I will go up to the temple of the Lord?”
