Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4И дође реч Господња Исаији говорећи: 5„Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
Болезнь и исцеление Езекии
(4 Цар. 20:1-11; 2 Лет. 32:24)
1В те дни Езекия заболел и был при смерти. Пророк Исаия, сын Амоца, пришёл к нему и сказал:
– Так говорит Вечный: «Распорядись своим домом, потому что ты умираешь; ты не выздоровеешь».
2Езекия отвернулся лицом к стене и взмолился Вечному:
3– Вспомни, о Вечный, как я верно служил Тебе от всего сердца и делал то, что было угодным в Твоих глазах!
И Езекия горько заплакал.
4Тогда к Исаии было слово Вечного:
5– Иди и скажи Езекии: Так говорит Вечный, Бог твоего предка Давуда: «Я услышал твою молитву и увидел твои слёзы; Я прибавлю к твоей жизни пятнадцать лет. 6Я избавлю тебя и этот город от руки царя Ассирии. Я защищу этот город. 7Вот тебе знамение от Вечного, что Вечный исполнит то, что обещал: 8Я отведу тень, которую заходящее солнце отбрасывает на лестницу Ахаза, на десять ступеней назад».
И солнце вернулось по лестнице Ахаза на те десять ступеней, которые оно прошло.
Молитва Езекии после его выздоровления
9Запись Езекии, царя Иудеи, после его болезни и выздоровления:
10Я сказал: «Неужели в расцвете дней
суждено мне пройти через ворота мира мёртвых,
и остатка лет я лишён?»
11Я сказал: «Я уже не увижу Вечного,
Вечного на земле живых;
не увижу больше людей,
не буду среди обитателей мира.
12Мой дом, как пастуший шатёр,
снят с места и уносится от меня.
Я скатал свою жизнь, как ткач – полотно;
Он отрежет меня от станка.
День и ночь Ты ведёшь меня к смерти!
13Я кричу о помощи до утра,
а Он, словно лев, ломает все кости мои.
День и ночь Ты ведёшь меня к смерти!
14Я кричу, словно ласточка или журавль,
и стенаю, как голубь.
Утомились глаза мои, глядя ввысь.
Я в беде! Помоги мне, Вечный!»
15Но что мне сказать?
Как Он мне говорил, так и сделал.
Буду в смирении проводить все мои годы,
помня скорбь моей души.
16Мой Владыка, этим живут люди,
этим живу и я.
Ты исцелил меня
и позволил мне жить.
17Да, во благо была мне такая мука;
Ты сохранил мою жизнь от гибельной пропасти,
все мои грехи бросил Себе за спину.
18Ведь мир мёртвых не славит Тебя,
смерть не воспоёт Тебе хвалы;
тем, кто спускается в пропасть,
нет надежды на Твою верность.
19Живые, лишь живые Тебя восславят,
как сегодня делаю я;
отцы расскажут детям
о Твоей верности.
20Вечный спасёт меня,
и под звуки струн мы будем петь
во все дни нашей жизни
в храме Вечного!
21Исаия сказал:
– Пусть возьмут пласт инжира, приложат его к нарыву, и царь выздоровеет.
22А Езекия спросил:
– Каково знамение, что я пойду в храм Вечного?
