Посланство пророку Исаији
1Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
Повратак великог пехарника
8Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
9Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“
Други покушај цара Сенахерива
Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10„Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15Онда се Језекија овако помолио Господу: 16„Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
18Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“
Исаијино пророштво
21Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
23Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
24Преко слугу својих вређао си мог Господа.
Рекао си: коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
25Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.
26Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
27Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што порасте.
28Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
29Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти узде ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
30А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј,
жањи и сади винограде и једи њихов род.
31А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
32Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
33Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
34него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
35Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеривов пораз и смрт
36Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.
38И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Пророчество Исаии о спасении Иерусалима
(4 Цар. 19:1-8)
1Когда царь Езекия услышал это, он разорвал на себе одежду, оделся в рубище и пошёл в храм Вечного. 2Он послал распорядителя дворца Элиакима, писаря Шевну и главных священнослужителей, одетых в рубище, к пророку Исаии, сыну Амоца.
3Они сказали ему:
– Так говорит Езекия: «Сегодня день беды, наказания и бесчестия; словно дитя вот-вот должно родиться, а родить не хватает сил. 4Может быть, Вечный, твой Бог, услышит слова главного виночерпия, которого его господин, царь Ассирии, послал глумиться над живым Богом, и накажет его за слова, которые услышал Вечный, твой Бог. Вознеси же молитву за тех, кто ещё жив!»
5Когда приближённые царя Езекии пришли к Исаии, 6тот сказал им:
– Скажите своему господину: Так говорит Вечный: «Не бойся того, что ты слышал, – тех слов, которыми оскорбляли Меня слуги царя Ассирии. 7Вот Я нашлю на него такой дух, что, получив известие, он немедленно вернётся в свою страну, где Я судил ему пасть от меча».
8Когда главный виночерпий услышал, что царь Ассирии оставил Лахиш, он вернулся и нашёл царя осаждающим Ливну.
Новая угроза Синаххериба и молитва Езекии
(4 Цар. 19:9-19)
9Синаххериб получил весть о том, что Тирхака, царь Эфиопии, идёт на него войной. Услышав об этом, он послал к Езекии послов, чтобы сказать:
10– Скажите Езекии, царю Иудеи: «Не давай Богу, на Которого ты надеешься, обманывать тебя, когда Он говорит: „Иерусалим не будет отдан царю Ассирии“. 11Ты же слышал о том, что цари Ассирии сделали со всеми странами, предав их полному уничтожению. А разве ты уцелеешь? 12Разве боги народов, которые были истреблены моими предками, боги городов Гозана, Харрана, Рецефа и народа Эдена, который был в Телассаре, спасли их? 13Где теперь царь Хамата, царь Арпада, цари Сепарваима, Ены или Иввы?»
14Езекия получил письмо через послов и прочитал его. Тогда он пошёл в храм Вечного и развернул его перед Вечным.
15Езекия молился Вечному:
16– О Вечный, Повелитель Сил, Бог Исраила, восседающий на херувимах37:16 Херувим – один из высших ангельских чинов. См. также пояснительный словарь., лишь Ты – Бог над всеми земными царствами. Ты создал небо и землю. 17Склони, Вечный, ухо Своё и услышь; открой, Вечный, глаза Свои и взгляни; услышь все слова Синаххериба, которые он послал, чтобы глумиться над живым Богом. 18Правда, Вечный, что ассирийские цари погубили все эти народы и их страны, 19бросили их богов в огонь и уничтожили их, потому что то были не боги, а только дерево и камень, обработанные руками человека. 20И теперь, Вечный, наш Бог, избавь нас от его руки, чтобы все земные царства узнали, что только Ты, Вечный, – Бог!
Пророчество Исаии о падении Синаххериба
(4 Цар. 19:20-34)
21И Исаия, сын Амоца, послал сказать Езекии:
– Так говорит Вечный, Бог Исраила: «Ты молился о Синаххерибе, царе Ассирии».
22И вот слово, которое сказал о нём Вечный:
– Девственная дочь Сиона37:22 Девственная дочь Сиона – олицетворение Иерусалима. Так же и «дочь Иерусалима».
презирает тебя, над тобой смеётся.
Дочь Иерусалима
вслед тебе головой качает.
23Ты над кем глумился, кого оскорблял?
На кого ты повысил голос
и глаза надменные поднял?
На святого Бога Исраила!
24Через своих рабов
ты глумился над Владыкой.
Ты сказал:
«Со множеством моих колесниц
я поднялся на горные вершины,
на дальние склоны Ливана.
Я срубил его высочайшие кедры,
его лучшие кипарисы.
Я достиг его самых отдалённых вершин,
его наилучших лесов.
25Я копал колодцы
и пил воду чужих земель.
Ступнями своих ног
я иссушил все реки Египта».
26Разве ты не слышал?
Я давно это определил,
задумал в древние дни.
Теперь Я это исполнил,
дав тебе превратить укреплённые города
в груды развалин.
27Их жители обессилены,
испуганы и опозорены.
Они недолговечны, как растения в поле,
как нежные зелёные побеги,
как трава, пробившаяся на крыше,
опалённая, прежде чем вырасти.
28Но Я знаю, где ты живёшь,
когда выходишь или входишь
и как ты яришься на Меня.
29За твою ярость против Меня
и за твою надменность, что достигла Моих ушей,
Я продену в твой нос Моё кольцо,
и вложу в твой рот Мои удила,
и верну тебя назад той дорогой,
которой ты пришёл.
30Это будет тебе знамением, Езекия:
В этом году вы будете есть то, что вырастет само собой,
а в следующем году то, что вырастет из этого.
Но в третий год сейте и жните,
сажайте виноградники и ешьте их плоды.
31Уцелевшие жители Иудеи опять пустят корни
и принесут плоды.
32Ведь из Иерусалима выйдет остаток,
и с горы Сион – уцелевшие.
Это сделает ревность Вечного, Повелителя Сил.
33Поэтому Вечный говорит о царе Ассирии так:
– Он не войдёт в этот город
и не пустит сюда стрелы.
Он не приступит к нему со щитом
и не насыплет против него осадного вала.
34Он вернётся той же дорогой, какой пришёл;
он не войдёт в этот город, –
возвещает Вечный. –
35Я защищу этот город и спасу его
ради Себя и ради Моего раба Давуда.
Поражение ассирийской армии
(4 Цар. 19:35-37; 2 Лет. 32:21)
36И Ангел Вечного37:36 Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исы Масиха до Его воплощения. вышел и предал смерти в лагере ассирийцев сто восемьдесят пять тысяч человек. Когда на следующее утро люди проснулись, то увидели повсюду мёртвые тела. 37Тогда Синаххериб, царь Ассирии, снял лагерь и ушёл. Он возвратился домой и жил в Ниневии.
38Однажды, когда он поклонялся в храме своего бога Нисроха, его сыновья Адрам-Малик и Сарецер поразили его мечом и бежали в араратскую землю. И царём вместо него стал его сын Асархаддон.
