Нада у Господа
1Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10„Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
Нада у Господа
1Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10„Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
