Царска праведност
1Ево, по правди царује цар,
праведно владају владари.
2И сваки је као заветрина,
те заклања од олује,
и он је као потоци водени у сушној земљи,
као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.
3И очи оних који виде неће више бити замућене,
и уши оних који чују слушаће пажљиво,
4и срце брзоплетих схватиће знање,
и муцавци ће пожурити да говоре разговетно.
5Покварењака више неће звати племићем,
варалицу више неће сматрати угледним.
Ко је покварен, а ко је племенит?
6Наиме, безумник говори безумно,
и срце његово смишља безакоње,
да почини злодела,
да о Господу охоло говори,
да гладнога остави празна желуца,
да жедноме ускрати пиће.
7И варалица је наоружан злобом;
он сплетке смишља
да упропасти понизне речима лажљивим,
и сиромаха кад тражи право.
8А племић смишља племенитости,
и он племенитости остварује.
Опомена и промена
9Устајте, жене лакомислене,
почујте глас мој;
ћерке лаковерне,
послушајте беседу моју.
10Кроз годину и нешто дана
дрхтаћете, лаковерне,
јер пропада берба,
не долази жетва.
11Стрепите, лакомислене!
Дрхћите, лаковерне!
Свуците се и разголитите се,
и опашите се по бедрима.
12Ударајте се у груди и наричите за пољима љупким,
за виноградима родним.
13Над тлом народа мога
трње бодљикаво ће расти,
као и над свим домовима веселим,
насељем раздраганим.
14Јер двор је напуштен, град бучни запуштен.
Уместо насипа и куле биће пећина довека,
уживање за дивље магарце,
пашњак за стада.
15Док се на нас не излије Дух с висина,
те претвори пустињу у воћњак,
а воћњак ће се рачунати као шума.
16Тад ће у пустињи становати право,
а у воћњаку боравити праведност.
17Из праведности ће се мир родити,
а праведности ће на служби бити
поуздање и спокојство довека.
18Мој ће народ тада боравити у зградама мирним,
и у становима безбедним,
и у почивалиштима поузданим,
19иако ће шума бити оборена
и град ниско спуштен.
20Благо вама,
сејете поред свих вода,
пуштате волове и магарце.
O Reino de Justiça
1Vejam! Um rei reinará com retidão,
e príncipes governarão com justiça.
2Cada homem será como um esconderijo contra o vento
e um abrigo contra a tempestade,
como correntes de água numa terra seca
e como a sombra de uma grande rocha no deserto.
3Então os olhos dos que veem não mais estarão fechados,
e os ouvidos dos que ouvem escutarão.
4A mente do precipitado saberá julgar,
e a língua gaguejante falará com facilidade e clareza.
5O tolo já não será chamado nobre
e o homem sem caráter não será tido em alta estima.
6Pois o insensato fala com insensatez
e só pensa no mal:
ele pratica a maldade e espalha mentiras sobre o Senhor;
deixa o faminto sem nada e priva de água o sedento.
7As artimanhas do homem sem caráter são perversas;
ele inventa planos maldosos
para destruir com mentiras o pobre,
mesmo quando a súplica deste é justa.
8Mas o homem nobre faz planos nobres,
e graças aos seus feitos nobres permanece firme.
As Mulheres de Jerusalém
9Vocês, mulheres tão sossegadas,
levantem-se e escutem-me!
Vocês, filhas que se sentem seguras,
ouçam o que vou dizer a vocês!
10Daqui a pouco mais de um ano,
vocês, que se sentem seguras, ficarão apavoradas;
a colheita de uvas falhará,
e a colheita de frutas não virá.
11Tremam, vocês, mulheres tranquilas!
Estremeçam, vocês, que se sentem seguras!
Arranquem suas vestes
e vistam roupas de lamento.
12Batam no peito e chorem pelos campos agradáveis,
pelas videiras frutíferas
13e pela terra do meu povo,
terra infestada de espinhos e roseiras bravas;
sim, pranteiem por todas as casas cheias de júbilo
e por esta cidade exultante.
14A fortaleza será abandonada,
a cidade barulhenta ficará deserta,
a cidadela e a torre das sentinelas se tornarão covis,
uma delícia para os jumentos,
uma pastagem para os rebanhos,
15até que sobre nós o Espírito seja derramado do alto,
e o deserto se transforme em campo fértil,
e o campo fértil pareça uma floresta.
16A justiça habitará no deserto,
e a retidão viverá no campo fértil.
17O fruto da justiça será paz;
o resultado da justiça será tranquilidade e confiança para sempre.
18O meu povo viverá em locais pacíficos,
em casas seguras,
em tranquilos lugares de descanso,
19mesmo que a saraiva arrase a floresta
e a cidade seja nivelada ao pó.
20Como vocês serão felizes
semeando perto das águas
e deixando soltos os bois e os jumentos!
