Избављење Израиља
1У дан онај
походиће Господ мачем својим,
љутим и великим и јаким
левијатана, змију вијугаву,
и заклаће неман морску.
Виноград Господњи
2У дан онај
„Винограде винородни – одговориће му.
3Ја, Господ, бдим над њим,
заливам га непрестано;
да га неко не оштети,
дању и ноћу стражарим над њим.
4Нема јарости у мени.
Трновитим бодљама, ко ће ме напасти?
Наступићу против њега;
спалићу га свега.
5Или: нека се поузда у моје уточиште:
мир са мном нека склопи,
са мном мир нека склопи!“
Милост народу и казна тлачитељу
6Иде време, Јаков ће се укоренити,
Израиљ ће се разгранати и процветати,
и они ће плодовима лице света прекрити.
7Да ли је он ударио
оног што је њега ударио?
Да ли је он клао
оног што је њега клао?
8Истерао си га, изгнао си га –
ти си њега карао.
Он ће га одувати дахом својим олујним
у дан ветра источнога.
9Тако ће се откупити кривица Јаковљева,
а све ово је зато што је њему опроштен грех:
он ће учинити да сви камени жртвеници
буду као здробљени кречњак,
да се више не подижу
Аштартини ступови и стубови у част сунца.
10Јер ће град утврђени остати сам,
напуштен и заборављен као пустиња.
Онде телад пасе,
онде лежи
и брсти му гране.
11Кад му се круна осуши, онда се ломе;
жене долазе и оне их спаљују,
јер је то народ неразуман.
Зато им се неће смиловати његов Саздатељ,
и неће му бити наклоњен његов Градитељ.
Зов велике трубе
12У дан онај овршиће Господ класје од тока Еуфрата до Египатског потока, и ви ћете се скупити, један по један, потомци Израиљеви. 13У дан онај велика ће затрубити труба и доћи ће расељени по земљи асирској, и изгнани у земљу египатску, и клањаће се Господу на светој гори, у Јерусалиму.
1Naquele dia,
o Senhor, com sua espada
severa, longa e forte,
castigará o Leviatã27.1 Ou monstro marinho, serpente veloz,
o Leviatã, serpente tortuosa;
matará no mar a serpente aquática.
O Livramento de Israel
2Naquele dia se dirá:
“Cantem sobre a vinha frutífera!
3Eu, o Senhor, sou o seu vigia,
rego-a constantemente
e a protejo dia e noite
para impedir que lhe façam dano.
4Não estou irado.
Se espinheiros e roseiras bravas me enfrentarem,
eu marcharei contra eles e os destruirei a fogo.
5A menos que venham buscar refúgio em mim;
que façam as pazes comigo.
Sim, que façam as pazes comigo”.
6Nos dias vindouros Jacó lançará raízes,
Israel terá botões e flores
e encherá o mundo de frutos.
7Acaso o Senhor o feriu
como àqueles que o feriram?
Acaso ele foi morto
como foram mortos os que o feriram?
8Pelo desterro e pelo exílio o julga,
com seu sopro violento ele o expulsa,
como num dia de rajadas do vento oriental.
9Assim será perdoada a maldade de Jacó,
e será este o fruto da remoção do seu pecado:
quando ele fizer com que as pedras do altar sejam esmigalhadas
e fiquem como pó de giz,
os postes sagrados e os altares de incenso
não permanecerão em pé.
10A cidade fortificada está abandonada,
desabitada e esquecida como o deserto;
ali os bezerros pastam e se deitam
e desfolham os seus ramos.
11Quando os seus ramos estão secos e se quebram,
as mulheres fazem fogo com eles,
pois esse é um povo sem entendimento.
Por isso aquele que o fez não tem compaixão dele,
aquele que o formou não lhe mostra misericórdia.
12Naquele dia, o Senhor debulhará as suas espigas desde as margens do Eufrates27.12 Hebraico: do Rio. até o ribeiro do Egito, e vocês, israelitas, serão ajuntados um a um. 13E, naquele dia, soará uma grande trombeta. Os que estavam perecendo na Assíria e os que estavam exilados no Egito virão e adorarão o Senhor no monte santo, em Jerusalém.
