Бог ће судити и осудити
1Гле, Господ ће земљу опустошити
и оголити
и њено лице унаказити,
и становнике њене распршити.
2Као народ свештеник ће бити,
и као слуга господар његов,
и као слушкиња господарица њена,
и купац као продавац његов,
и зајмопримац као зајмодавац његов,
и дужник као поверилац његов.
3Земља ће бити опустошена пустош,
испражњена празнина,
зато што је Господ рекао ову реч.
4Земља тужи, вене;
свет гине, вене;
гину горди народи на земљи.
5Јер је земља оскрнављена под становницима њеним,
зато што су законе преступили,
одредбу погазили,
савез вечни прекршили.
6Зато земљу проклетство прождире,
становници њени су под кривицом.
Зато су попаљени становници земаљски,
и људи је мало преостало.
7Вино ново тугује, лоза вене,
уздишу сви што весела срца беху.
8Нема више весеља уз бубњеве,
оконча се граја слављеника,
умукла је свирка на цитарама.
9Вино пију, али не певају,
пијанцима горчи пиће жестоко.
10Град безвредни постаде разорен,
свим кућама улаз је затворен,
11због вина је јаук по улицама,
свака радост у мрак се претвори,
из земље је изгнано весеље.
12Само пустош остаде у граду,
вратнице се развалише треском,
13јер се тако у земљи догађа,
тако бива међу народима,
као кад се отресу маслине,
или грожђе пабирчи по берби.
14Они глас подижу кличући;
величанственост Господњу узносе с мора.
15Зато славите Господа ви на истоку,
име Господа, Бога Израиљева на острвима морским.
16С краја земље чујемо музику:
„Нека је част Праведнику!“
Али ја говорим:
„Пропадох! Пропадох! Тешко мени!
Издајници су издали,
баш издајом издајници су издали!“
17Страхота и јама и замка,
теби, становниче земаљски.
18Ко утекне испред гласа о страхоти,
у јаму ће упасти;
а ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити.
Наставак песме о Божијем суду
Па ће се отворити окна на висини,
и затрешће се темељи земаљски.
19Земља ће се разбијањем разбити.
Земља ће се распуклином распући.
Земља ће се земљотресом трести.
20Земља ће се тетурањем тетурати као пијан човек;
заљуљаће се као сеница: тамо-амо;
толико ће јој безакоње њено отежати,
те ће пасти и више устати неће.
21И догодиће се у онај дан:
Господ ће походити војску вишњу на висини,
и све цареве овоземаљске на земљи;
22биће сабиром сабрани
и заробљени у тамници,
у затвору затворени,
и кажњени после много дана.
23Месец ће се зацрвенети
и сунце ће поцрвенети,
јер ће се зацарити Господ над војскама
на гори Сион и у Јерусалиму,
и слава му је пред старешинама његовим.
Sur les bouleversements à venir
L’Eternel dévaste la terre
1Oui, l’Eternel ╵va dévaster la terre, ╵il va la ravager,
en bouleverser la surface ; ╵il en dispersera ╵les habitants.
2Un même sort atteint ╵le prêtre et le commun du peuple,
le maître et son esclave,
la dame et sa servante,
vendeur et acheteur,
emprunteur et prêteur,
débiteur, créancier.
3La terre sera dévastée ╵totalement, ╵pillée de fond en comble,
car l’Eternel lui-même ╵a prononcé cette sentence.
4La terre se dessèche et se dégrade,
le monde dépérit et se dégrade,
les gens haut placés de la terre ╵dépérissent aussi.
5La terre a été profanée ╵par ceux qui y habitent,
car ils ont transgressé les lois,
altéré les commandements
et violé l’alliance éternelle24.5 Soit l’alliance conclue avec Noé (v. 1,18 ; voir Gn 7.10-11 ; 9.1-17), soit plutôt l’alliance créationnelle conclue avec Adam pour tous ses descendants (Gn 2 ; Os 6.7)..
6A cause de cela, ╵la terre se consume ╵par la malédiction,
ceux qui l’habitent ╵en portent la condamnation
et c’est pourquoi ils se consument ;
il n’en subsiste ╵qu’un petit nombre.
7Le vin nouveau est triste,
la vigne est languissante
et tous les bons vivants ╵gémissent maintenant.
8On n’entend plus le son ╵des joyeux tambourins,
le bruit tumultueux ╵des gens en liesse a disparu
et la musique allègre ╵de la lyre a cessé.
9On ne boit plus de vin ╵en chantant des chansons,
les boissons enivrantes ╵sont devenues amères ╵pour tous ceux qui les boivent.
10Elle est détruite, ╵la cité du néant.
Toute demeure est close,
on n’y peut plus entrer.
11Dans les rues, on se plaint
qu’il n’y ait plus de vin ;
il n’y a plus de joie,
toute allégresse ╵est bannie de la terre.
12Il ne reste plus dans la ville ╵que la désolation ;
sa porte est fracassée, ╵elle est en ruine.
13Il en sera sur terre ╵parmi les peuples
comme au gaulage des olives
ou comme au grappillage des raisins ╵quand la vendange est terminée.
Louanges
14Alors les survivants ╵élèveront la voix,
ils pousseront des cris de joie
pour acclamer ╵la majesté de l’Eternel ;
ils chanteront de joie ╵à l’occident,
15à l’orient, ╵ils proclameront la gloire de l’Eternel.
La renommée de l’Eternel, ╵Dieu d’Israël,
s’étendra jusqu’aux îles ╵et aux régions côtières.
16Des confins de la terre,
nous entendrons chanter :
« Honneur au Juste ».
Intervention divine contre les tyrans
Mais moi je dis : ╵Je suis à bout, je suis à bout. ╵Malheur à moi !
Car les traîtres trahissent,
oui, les traîtres trahissent ╵traîtreusement.
17L’effroi, la fosse et le filet
vous atteindront, ╵habitants de la terre24.17 Pour les v. 17-18, voir Jr 48.43-44. !
18Et il arrivera ╵que celui qui fuira ╵devant les cris d’effroi
tombera dans la fosse.
Qui remontera de la fosse
sera pris au filet.
Les écluses du ciel en haut ╵se sont ouvertes24.18 Allusion au déluge (voir Gn 7.11 ; 8.2) pour évoquer un jugement universel comparable..
Et les fondements de la terre ╵ont été ébranlés.
19La terre se déchire
et se fissure,
elle vacille,
20elle oscille et titube, ╵pareille à un ivrogne,
et elle est ébranlée ╵tout comme une cabane,
car le poids de son crime ╵pèse sur elle.
Elle tombe et jamais ╵ne se relèvera.
21Il adviendra, en ce jour-là, ╵que l’Eternel interviendra
là-haut, contre l’armée d’en haut
et contre les rois de ce monde ╵ici-bas sur la terre.
22On les rassemblera
captifs, tous dans la fosse ;
ils seront enfermés ╵à l’intérieur d’une prison ;
après un temps très long
ils seront tous châtiés24.22 Allusion en Ap 20.3..
23La lune sera humiliée,
et le soleil couvert de honte,
car l’Eternel, ╵le Seigneur des armées célestes, règne
sur le mont de Sion ╵et à Jérusalem.
Il fera resplendir sa gloire ╵devant les responsables de son peuple24.23 Voir Ex 24.9-11 et Ap 4.2-4..
