Реч о долини виђења
1Пророштво о Долини виђења.
Шта ти је сад,
те се пењеш сав на кровове?
2Препун вреве, граде бучни,
шехеру разиграни!
Изгинули твоји од мача не падоше,
нити мртви твоји у боју.
3Сви твоји владари заједно побегоше,
не затегоше лук, а падоше у ропство,
заробљени су сви који се нађоше у теби,
далеко су бежали.
4Зато сам рекао: „Оставите ме,
горко ћу плакати;
немојте ме тешити
над рушевином милог народа мојега.“
5Јер је дан пометње и расула и збуњености
од Господара Господа над војскама.
У Долини виђења зид се руши,
према планини је вапај,
6јер Елам тоболац доноси,
са бојним колима и коњаницима,
а Кир штит открива.
7Изабране долине твоје бојних кола су пуне.
Коњаници се код вратница постројавају.
Против борбене готовости
8Тако је Јуди уклонио заштиту.
У дан онај поглед си сврнуо
на оружје у шумској кући.
9И пукотине у граду Давидову,
видели сте како их је много.
И сабрали сте воду
из Доњег језера.
10Па сте пребројали куће јерусалимске
и порушили куће да зид учврстите;
11те сте између два зида начинили
спремиште за воду из Старог језера;
али се на Створитеља нисте обазирали,
нити сте видели оног што је све начинио одавно.
12И позвао је у дан онај
Господар Господ над војскама:
да плачете и тугујете,
да обријете главе и припашете кострет.
13Али, гле, весеље и радост,
убијају говеда и кољу овце,
једу месо и пију вино:
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
14А мојим ушима је објавио Господ над војскама: „Неће бити откупљена ваша кривица док не умрете – рече Господар Господ над војскама.“
Против надстојника Сомне
15Говори Господар Господ над војскама:
„Хајде, отиди оном дворанину,
Сомни, надстојнику двора:
16’Шта је с тобом и ко си то ти,
да овде гробницу клешеш себи?
Клеше себи гробницу на висини,
усеца у стени стан за себе.
17Гле, Господ ће тебе бацити силно,
јунак ће те ухватити снажно,
18у клупко ће те умотати жестоко,
као лопту ће те бацати по земљи широкој.
Тамо ћеш ти умрети,
и тамо су кола твоја славна,
срамото двору господара твога.
19Лишићу те положаја твога,
и отераћу те из службе твоје.
20А у тај дан ћу позвати слугу свога Елијакима сина Хелкијина. 21Њега ћу обући у одору твоју, њега ћу опасати појасом твојим, њему ћу у руке предати власт твоју, те ће бити предак становницима јерусалимским и дому Јудином. 22На његова плећа поставићу кључ од дома Давидова: кад отвори, неће затворити нико, кад затвори, неће отворити нико. 23Њега ћу као клин углавити на месту чврстоме, те ће постати славни престо у дому оца својега. 24О њега ће се обесити сва слава дома оца његова: изданци и потомци, све посуде малене, од зделица до свих крчага.’
25У дан онај – говори Господ над војскама – извући ће се клин углављени на месту чврстоме, сломиће се и пашће; а терет што је на њему биће одсечен, јер је Господ рекао.“
