Реч о долини виђења
1Пророштво о Долини виђења.
Шта ти је сад,
те се пењеш сав на кровове?
2Препун вреве, граде бучни,
шехеру разиграни!
Изгинули твоји од мача не падоше,
нити мртви твоји у боју.
3Сви твоји владари заједно побегоше,
не затегоше лук, а падоше у ропство,
заробљени су сви који се нађоше у теби,
далеко су бежали.
4Зато сам рекао: „Оставите ме,
горко ћу плакати;
немојте ме тешити
над рушевином милог народа мојега.“
5Јер је дан пометње и расула и збуњености
од Господара Господа над војскама.
У Долини виђења зид се руши,
према планини је вапај,
6јер Елам тоболац доноси,
са бојним колима и коњаницима,
а Кир штит открива.
7Изабране долине твоје бојних кола су пуне.
Коњаници се код вратница постројавају.
Против борбене готовости
8Тако је Јуди уклонио заштиту.
У дан онај поглед си сврнуо
на оружје у шумској кући.
9И пукотине у граду Давидову,
видели сте како их је много.
И сабрали сте воду
из Доњег језера.
10Па сте пребројали куће јерусалимске
и порушили куће да зид учврстите;
11те сте између два зида начинили
спремиште за воду из Старог језера;
али се на Створитеља нисте обазирали,
нити сте видели оног што је све начинио одавно.
12И позвао је у дан онај
Господар Господ над војскама:
да плачете и тугујете,
да обријете главе и припашете кострет.
13Али, гле, весеље и радост,
убијају говеда и кољу овце,
једу месо и пију вино:
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
14А мојим ушима је објавио Господ над војскама: „Неће бити откупљена ваша кривица док не умрете – рече Господар Господ над војскама.“
Против надстојника Сомне
15Говори Господар Господ над војскама:
„Хајде, отиди оном дворанину,
Сомни, надстојнику двора:
16’Шта је с тобом и ко си то ти,
да овде гробницу клешеш себи?
Клеше себи гробницу на висини,
усеца у стени стан за себе.
17Гле, Господ ће тебе бацити силно,
јунак ће те ухватити снажно,
18у клупко ће те умотати жестоко,
као лопту ће те бацати по земљи широкој.
Тамо ћеш ти умрети,
и тамо су кола твоја славна,
срамото двору господара твога.
19Лишићу те положаја твога,
и отераћу те из службе твоје.
20А у тај дан ћу позвати слугу свога Елијакима сина Хелкијина. 21Њега ћу обући у одору твоју, њега ћу опасати појасом твојим, њему ћу у руке предати власт твоју, те ће бити предак становницима јерусалимским и дому Јудином. 22На његова плећа поставићу кључ од дома Давидова: кад отвори, неће затворити нико, кад затвори, неће отворити нико. 23Њега ћу као клин углавити на месту чврстоме, те ће постати славни престо у дому оца својега. 24О њега ће се обесити сва слава дома оца његова: изданци и потомци, све посуде малене, од зделица до свих крчага.’
25У дан онај – говори Господ над војскама – извући ће се клин углављени на месту чврстоме, сломиће се и пашће; а терет што је на њему биће одсечен, јер је Господ рекао.“
Profecía contra Jerusalén
1Profecía contra el valle de la Visión:
¿Qué te pasa ahora,
que has subido a las azoteas,
2ciudad llena de disturbios,
de tumultos y parrandas?
Tus víctimas no cayeron a filo de espada
ni murieron en batalla.
3Todos tus jefes huyeron juntos,
pero fueron capturados
sin haber disparado el arco.
Todos tus prisioneros fueron capturados
mientras trataban de huir.
4Por eso dije: «Apartaos de mí;
voy a llorar amargamente.
No insistáis en consolarme:
¡la hija de mi pueblo ha sido destruida!»
5El Señor, el Señor Todopoderoso,
ha decretado un día de pánico,
un día de humillación y desconcierto
en el valle de la Visión,
un día para derribar muros
y para clamar a las montañas.
6Montado en sus carros de combate,
Elam toma la aljaba;
Quir muestra el escudo.
7Llenos de carros de combate
están tus valles preferidos;
apostados a la puerta están los jinetes.
8¡Judá se ha quedado indefensa!
Aquel día os fijasteis
en el arsenal del Palacio del bosque;
9visteis que en la Ciudad de David
había muchas brechas,
en el estanque inferior
guardasteis agua,
10contasteis las casas de Jerusalén
y derribasteis algunas para reforzar el muro,
11entre los dos muros construisteis un depósito
para las aguas del estanque antiguo,
pero no os fijasteis en quien lo hizo,
ni considerasteis al que hace tiempo lo planeó.
12En aquel día el Señor,
el Señor Todopoderoso,
los llamó a llorar y a lamentarse,
a raparse la cabeza y a hacer duelo.
13¡Pero mirad, hay gozo y alegría!
¡Se sacrifican vacas, se matan ovejas,
se come carne y se bebe vino!
«¡Comamos y bebamos,
que mañana moriremos!»
14El Señor Todopoderoso me reveló al oído: «No se te perdonará este pecado hasta el día de tu muerte. Lo digo yo, el Señor, el Señor Todopoderoso».
15Así dice el Señor, el Señor Todopoderoso: «Ve a encontrarte con Sebna, el mayordomo, que está a cargo del palacio, y dile:
16»“¿Qué haces aquí?
¿Quién te dio permiso
para cavarte aquí un sepulcro?
¿Por qué tallas en las alturas tu lugar de reposo,
y lo esculpes en la roca?
17»”Mira, hombre poderoso,
el Señor está a punto de agarrarte
y arrojarte con violencia.
18Te hará rodar como una pelota,
y te lanzará a una tierra inmensa.
Allí morirás; allí quedarán
tus gloriosos carros de combate.
¡Serás la vergüenza de la casa de tu señor!
19Te destituiré de tu cargo,
y serás expulsado de tu puesto”.
20»En aquel día llamaré a mi siervo Eliaquín hijo de Jilquías. 21Le pondré tu túnica, le colocaré tu cinto y le daré tu autoridad. Será como un padre para los habitantes de Jerusalén y para la tribu de Judá. 22Sobre sus hombros pondré la llave de la casa de David; lo que él abra, nadie podrá cerrarlo; lo que él cierre, nadie podrá abrirlo. 23Como a una estaca, lo clavaré en un lugar firme, y será como un trono de honor para la dinastía de su padre. 24De él penderá toda la gloria de su familia: sus descendientes y sus vástagos, y toda la vajilla pequeña, desde los cántaros hasta las tazas.
25»En aquel día —afirma el Señor Todopoderoso—, cederá la estaca clavada en el lugar firme; será arrancada de raíz y se vendrá abajo, con la carga que colgaba de ella». El Señor mismo lo ha dicho.
