Реч за Дамаск
1Пророштво против Дамаска:
„Гле, Дамаск ће престати да буде град,
и постаће гомила крхотина.
2Његови градови око Ароира
биће за стада и лежаће,
и неће бити застрашитеља.
3Јефремово племе изгубиће утврђење,
и Дамаск царство;
а остатку Арама ће се догодити
што и слави потомака Израиљевих –
говори Господ над војскама.
4И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева
и спласнуће им сало на телу.
5И биће као кад жетелац жање жито,
и рука му класје хвата;
као кад се скупља класје
у рефаимској долини –
6само ће пабирци остати;
или као кад се маслина отресе:
две-три зреле на врху горње гране,
четири-пет на гранама дрвета –
говори Господ, Бог Израиљев.“
Окончање идолопоклонства
7У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља,
и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву.
8Неће више погле́дати на жртвенике,
на дело својих руку; неће више гледати
шта његови прсти начинише:
Аштартине ступове и стубове у част Сунца.
Против идолских вртова
9У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење.
10Зато што си заборавио Бога који те спасава,
и ниси се сетио Стене која ти даје снагу;
зато садиш љупке садове,
и калемиш туђинске младице;
11у дан кад их посадиш, оне израсту,
а ујутру твоје саднице су бокор;
али жетва одлете у дан невоље,
у дан бола коме лека нема.
Најезда многих народа
12Јао, бука многих народа,
буче као што бучи море;
шум светине која шуми
као силне воде што шуморе.
13Народи шуморе као силне воде што шуморе,
али кад им он запрети, они беже далеко,
и развејани као плева по горама на ветру,
као вртложићи пред вихором.
14Дође вече, ето страха;
пре сванућа њега више нема.
Тако пролазе они који нас плене,
и коб је оних који нас пљачкају.
