Књига пророка Исаије 14 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 14:1-32

Господ припрема повратак

1Та, смиловаће се Господ Јакову,

и опет ће изабрати Израиља;

и даће им да се одморе на свом тлу.

Па ће им се придружити дошљак

и прикључиће се племенима Јаковљевим.

2И узеће их народи

и одвешће их у њихов крај,

а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,

као робове и слушкиње.

И заробиће оне који су њих заробљавали,

и биће господари над својим тлачитељима.

Како нестаде Вавилон

3И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:

Како нестаде тлачитељ!

Како нестаде мучилиште!

5Господ је сломио палицу опаких

и жезло владарско

6што је бесно тукло народе

ударцима што не престајаху,

што је гневно потчињавало пуке,

немилице их прогонило.

7Сва земља се одмара, почива,

пролама се клицање.

8Над тобом се радују чемпреси

и кедри ливански:

„Од како си пао,

не долазе на нас дрвосече.“

9Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,

када дођеш, да те он поздрави;

зато он буди преминуле,

све моћнике земаљске;

са својих престола устају

сви цареви разних народности.

10Сви ти они казују и говоре:

„Ти си онемоћао као и ми што смо.

Ти си нама сличан постао.“

11Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,

бука твојих лаута;

под тобом је лежај трулежи,

а над тобом покривач од црва.

12Како паде са небеса,

Светлоношо, сине Зорин?

Оборен си ти на земљу,

разоритељ над пуцима.

13А у свом си срцу говорио:

„Попећу се на небеса,

изнад звезда Божијих.

Престо свој ћу подићи

и сешћу на гори саборној,

на ивицама севера.

14Узнећу се на висине над облацима,

изједначићу се са Свевишњим.“

15А ти си у Свет мртвих бачен,

у дубине бездана.

16Који те виде, они те посматрају,

и о теби размишљају:

„Је ли то тај човек

који је земљу тресао, царства дрмао;

17који је васељену у пустињу претварао

и њене градове рушио;

који затворенике своје кући није пуштао?“

18Цареви разних народа сви почивају у части,

сваки је у својој гробници;

19а ти си избачен из гроба свог

као неки изданак одурни,

покривен си покланима,

мачем прободенима,

на плоче од раке побацанима,

као изгажена лешина.

20Ни твој погреб неће бити

као што је погреб њихов,

зато што си своју земљу разорио,

зато што си свој народ поклао.

Нека се никад више

потомство зликовачко не помиње.

21Спремите покољ потомцима

због кривице њихових отаца,

да се више не подижу да свет освајају.

Те ће сва васељена бити покривена градовима.

Слом Вавилона

22„Устаћу на њих

– говори Господ над војскама –

и затрћу Вавилону име

и остатак и род и пород

– говори Господ.

23Па ћу њега у посед предати

јежевима и мочварама.

Почистићу га метлом-затиралицом

– говори Господ над војскама.“

Слом земље Асирије

24Заклео се Господ над војскама говорећи:

„Што замислих, то се има збити,

што наумих, то ће се догодити.

25Скршићу Асирца на мојој земљи,

изгазићу на мојим горама.

Њен ће јарам са њих пасти;

њено бреме са њихових плећа.“

26Таква је одлука донесена против читаве земље;

таква је рука испружена против свих народности.

27А кад Господ над војскама одлучи,

ко ће се успротивити?

Кад он руку испружи,

ко ће је одвратити?

Опомена Филистејцима

28Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:

29Не радуј се, Филистејо цела,

што се сломи штап што те удара,

јер ће отровница изаћи из змијског клупка

и она ће излећи змаја крилатога.

30И напасаће се првенци убогих,

и у спокојству почиваће сиромаси;

а твој род ћу поморити глађу,

и побићу што од тебе остане.

31Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!

Стрепи, сва филистејска земљо!

Јер најезда са севера долази,

и чете њезине нико не напушта!

32Шта ће се тада одговорити

гласницима било кога пука?

„Господ је основао Сион,

и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“