1Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
22Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
1Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
22Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
