Правда и милост, а не пост
1Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева7,1 Кислев пада на део новембра и део децембра, а ово пророштво се десило око 7. XII 518. пре нове ере, тј. двадесет два месеца након претходних осам визија., пророку Захарији је дошла реч Господња. 2Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, 3да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“
4И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: 5„Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? 6А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? 7Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“
8Реч Господња је дошла Захарији: 9„Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. 10Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’
11Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затворили уши да не чују. 12Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.
13И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. 14Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“
Justiça e Misericórdia ao invés de Jejuns
1No quarto ano do reinado do rei Dario, a palavra do Senhor veio a Zacarias, no quarto dia do nono mês, o mês de quisleu7.1 Aproximadamente novembro/dezembro.. 2Foi quando o povo de Betel enviou Sarezer e Regém-Meleque com seus homens, para suplicarem ao Senhor, 3perguntando aos sacerdotes do templo do Senhor dos Exércitos e aos profetas: “Devemos lamentar e jejuar no quinto mês, como já estamos fazendo há tantos anos?”
4Então o Senhor dos Exércitos me falou: 5“Pergunte a todo o povo e aos sacerdotes: Quando vocês jejuaram no quinto e no sétimo meses durante os últimos setenta anos, foi de fato para mim que jejuaram? 6E, quando comiam e bebiam, não era para vocês mesmos que o faziam? 7Não são essas as palavras do Senhor proclamadas pelos antigos profetas quando Jerusalém e as cidades ao seu redor estavam em paz e prosperavam, e o Neguebe e a Sefelá7.7 Pequena faixa de terra de relevo variável entre a planície costeira e as montanhas. eram habitados?”
8E a palavra do Senhor veio novamente a Zacarias: 9“Assim diz o Senhor dos Exércitos: Administrem a verdadeira justiça, mostrem misericórdia e compaixão uns para com os outros. 10Não oprimam a viúva e o órfão, nem o estrangeiro e o necessitado. Nem tramem maldades uns contra os outros”.
11Mas eles se recusaram a dar atenção; teimosamente viraram as costas e taparam os ouvidos. 12Endureceram o coração e não ouviram a Lei e as palavras que o Senhor dos Exércitos tinha falado, pelo seu Espírito, por meio dos antigos profetas. Por isso o Senhor dos Exércitos irou-se muito.
13“Quando eu os chamei, não me deram ouvidos; por isso, quando eles me chamarem, também não os ouvirei”, diz o Senhor dos Exércitos. 14“Eu os espalhei com um vendaval entre as nações que eles nem conhecem. A terra que deixaram para trás ficou tão destruída que ninguém podia atravessá-la. Foi assim que transformaram a terra aprazível em ruínas.”
