Јао лакомисленима!
1Јао лакомисленима на Сиону,
онима што су безбрижни на гори Самарији,
онима што се зову угледнима најбољих народа,
а којима долази дом Израиљев!
2Пређите у Халани, разгледајте,
па оданде идите у Амат-Рабу
и спустите се у Гат филистејски.
Јесу ли та царства боља од ових
и да ли су им пространије међе од ваших међа?
3Ви одгурујете долазак дана зла,
а примичете владавину насиља.
4Башкарите се на лежајима од слоноваче,
протежете на диванима својим
и једете јагњад из стада
и телад из штале.
5Дрндате по харфи,
као Давид себи измишљате инструменте.
6Ви пехарима пијете вино,
мажете се најбољим уљима
и не боле вас Јосифове развалине.
7Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,
умукнуће славље оних што се протежу.
Бог се гнуша Јаковљевог поноса
8Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:
„Гнушам се Јаковљевог поноса
и мрзим његова утврђења.
Зато ћу да предам град
и све у њему.“
9Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?“ А он ће му одговорити: „Није.“ И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!“
11Јер, ево, Господ заповеда
и удариће велику кућу и развалиће је,
а мања ће кућа пући.
12Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
Јер, правду сте у отров преокренули
и у пелен плод праведности.
13Радујете се Ло-Девару и говорите:
„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!“
14„Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев
– говори Господ Бог над војскама –
народ који ће вас тлачити
од Лево-Амата до пустињског потока.“
