Јао лакомисленима!
1Јао лакомисленима на Сиону,
онима што су безбрижни на гори Самарији,
онима што се зову угледнима најбољих народа,
а којима долази дом Израиљев!
2Пређите у Халани, разгледајте,
па оданде идите у Амат-Рабу
и спустите се у Гат филистејски.
Јесу ли та царства боља од ових
и да ли су им пространије међе од ваших међа?
3Ви одгурујете долазак дана зла,
а примичете владавину насиља.
4Башкарите се на лежајима од слоноваче,
протежете на диванима својим
и једете јагњад из стада
и телад из штале.
5Дрндате по харфи,
као Давид себи измишљате инструменте.
6Ви пехарима пијете вино,
мажете се најбољим уљима
и не боле вас Јосифове развалине.
7Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,
умукнуће славље оних што се протежу.
Бог се гнуша Јаковљевог поноса
8Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:
„Гнушам се Јаковљевог поноса
и мрзим његова утврђења.
Зато ћу да предам град
и све у њему.“
9Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?“ А он ће му одговорити: „Није.“ И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!“
11Јер, ево, Господ заповеда
и удариће велику кућу и развалиће је,
а мања ће кућа пући.
12Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
Јер, правду сте у отров преокренули
и у пелен плод праведности.
13Радујете се Ло-Девару и говорите:
„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!“
14„Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев
– говори Господ Бог над војскама –
народ који ће вас тлачити
од Лево-Амата до пустињског потока.“
1¡Ay de los que viven tranquilos en Sión
y de los que viven confiados en el monte de Samaria!
¡Ay de los notables de la nación más importante,
a quienes acude el pueblo de Israel!
2Pasad a Calné y observadla;
id de allí a Jamat la grande,
bajad luego a Gat de los filisteos.
¿Acaso sois vosotros superiores a estos reinos,
o es más grande su territorio que el vuestro?
3Vosotros creéis alejar el día de la desgracia,
pero estáis acercando el imperio de la violencia.
4Vosotros que os acostáis en camas incrustadas de marfil
y os arrellanáis en divanes;
que coméis corderos selectos
y terneros engordados;
5que, a la manera de David,
improvisáis canciones al son de la cítara
e inventáis instrumentos musicales;
6que bebéis vino en tazones
y os perfumáis con las esencias más finas
sin afligiros por la ruina de José,
7marcharéis a la cabeza de los desterrados,
y así terminará el banquete de los holgazanes.
8El Señor omnipotente jura por sí mismo;
esto afirma el Señor Dios Todopoderoso:
«Yo detesto la arrogancia de Jacob;
yo aborrezco sus fortalezas;
por eso entregaré la ciudad al enemigo,
con todo lo que hay en ella».
9Sucederá que, si en una casa quedan diez hombres con vida, todos morirán. 10Y, cuando vengan a la casa para levantar los cadáveres y quemarlos, algún pariente le preguntará a otro que ande en la casa: «¿Queda alguien más contigo?» Y aquel le responderá: «No». Entonces le dirá: «¡Cállate! No vayamos a mencionar el nombre del Señor».
11Mira, el Señor da la orden
de golpear la casa grande hasta hacerla añicos
y de hacer trizas la casa pequeña.
12¿Acaso galopan los caballos por las rocas
o se ara en estas con bueyes?
Pero vosotros habéis convertido el derecho en veneno,
y en amargura el fruto de la justicia.
13Vosotros os regocijáis por la conquista de Lo Debar6:13 En hebreo, Lo Debar significa nada.
y agregáis: «¿No fue con nuestras propias fuerzas
como nos apoderamos de Carnayin?»6:13 En hebreo, Carnayin significa dos cuernos; el cuerno es símbolo del poder.
14«Por tanto, pueblo de Israel,
voy a levantar contra ti una nación
que te oprimirá desde Lebó Jamat6:14 Lebó Jamat. Alt. la entrada de Jamat.
hasta el torrente del Arabá»,
afirma el Señor, el Dios Todopoderoso.
