Јадиковка и позив на покајање
1Чујте ову реч, нарицаљку коју о вама износим, о, доме Израиљев!
2„Пала је девица израиљска
и више устати неће.
Напуштена је на својој земљи
и никога нема да је подигне.“
3Јер овако каже Господ Бог:
„У граду из ког је отишла хиљада
остаће њих стотину,
из ког је отишло њих стотину
остаће десеторо дому израиљском.“
4Јер овако каже Господ дому израиљском:
„Тражите ме и живећете!
5Не тражите Ветиљ!
Не идите у Галгал!
Не прелазите у Вир-Савеју!
Јер, Галгал ће сигурно у изгнанство,
а и Ветиљ ће аветиња постати.“
6Тражите Господа и живећете,
да се не би обрушио као огањ на дом Јосифов
и спалио га,
а нико га не гаси у Ветиљу.
7Ви у пелен правду изокрећете
и праведност на тле обарате.
8А он је створио Влашиће и Орион,
претвара мрак у јутро
и окреће дан у ноћ.
Он дозива морске воде
и излива их по земљином лицу.
Господ је име његово.
9Он сукне пустош на моћника
и пустош ће на утврђење доћи.
10А они мрзе онога који на вратима прекорева,
гаде се онога који честито говори.
11Зато што газите убогога
и узимате му данак у житу,
саградили сте куће од клесаног камена
али нећете пребивати у њима.
Нећете пити вино
ваших родних винограда које сте засадили.
12Јер ја знам мноштво ваших преступа
и ваше многобројне грехе.
Тлачите праведника, мито узимате,
на вратима убогоме правду изврћете.
13Зато мудар ћути у овом времену
јер је зло време.
14Добро тражите, а не зло,
да живи будете,
да са вама буде Господ, Бог над војскама,
како и кажете.
15Зло мрзите, а волите добро,
на вратима правду заступајте,
па се можда Господ, Бог над војскама,
смилује остатку Јосифовом.
16Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ:
„Јадиковка је по свим трговима
и улицама свим: ’Јао! Јао!’
И зваће ратара да жали,
да жале они који знају нарицаљку.
17Јадиковаће по свим виноградима,
јер посред тебе ја ћу проћи
– говори Господ.“
Дан Господњи
18Јао онима што прижељкују
дан Господњи!
Шта ће вама дан Господњи?
Тад је тама, а не светло.
19Као човек кад од лава бежи,
а дочека га медвед,
или у кућу уђе
и руку своју на зид стави
да га уједе змија.
20Неће ли дан Господњи бити тама, а не светло
и помрчина без сјаја?
21„Ја мрзим, ја презирем ваше светковине!
Светим саборима вашим ни да примиришем!
22И ако ми приносите свеспалнице
и ваше житне жртве,
нећу да их прихватим.
Не обазирем се на жртве мира
ваших утовљених јунаца.
23Склоните од мене буку својих песама
и мелодију харфи својих.
Не желим да их чујем.
24Нека правда као вода потече
и праведност као поток непресушни.
25Мени ли сте приносили житне жртве
и приносе у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
26Носили сте своје идоле –
Сикута, цара свога
и Кијуна, звезду својих богова –
које сте себи начинили.
27Изагнаћу вас још даље од Дамаска,
каже Господ, а његово је име Бог над војскама.“
