Обећање славе новог Дома
1Двадесетог дана седмог месеца, реч Господња је дошла преко пророка Агеја. Поручила је: 2„Кажи управитељу Јуде Зоровавељу, Салатиловом сину, и Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину, и свем преосталом народу: 3’Ко је међу вама преосталима видео овај Дом у његовој пређашњој слави? А како вам сада изгледа? Зар сад није као ништа? 4Зато сада, Зоровавељу, буди јак – говори Господ. Буди јак, првосвештениче Исусе, сине Јоседеков! Буди јак, сав народе земље – говори Господ. Градите, јер ја сам са вама – говори Господ над војскама. 5Ово је обећање које сам вам дао када сте изашли из Египта: мој ће Дух бити међу вама. Не плашите се!’
6Јер овако каже Господ над војскама: ’Још једном ћу, и то ускоро, уздрмати небеса и земљу, море и копно! 7Уздрмаћу све народе па ће доћи Чежња2,7 Христос. свих народа. Испунићу овај Дом славом – каже Господ над војскама. 8Моје је сребро, а и злато је моје – говори Господ над војскама. 9Слава овог другог Дома ће бити већа од славе претходног – каже Господ над војскама. Даћу мир месту овом – говори Господ над војскама.’“
Благослов за онечишћени народ
10Двадесет четвртог дана деветог месеца, друге године Даријеве, реч Господња је дошла пророку Агеју и поручила: 11„Овако каже Господ над војскама: ’Питај свештенике за Закон и реци: 12Ево, ако неко носи жртву у скуту својих хаљина, и скутом својим дотакне хлеб, вариво, вино, уље и осталу храну, хоће ли се она посветити?’“
А свештеници су одговорили: „Неће.“
13Агеј је узвратио: „Ако се особа онечишћена мртвим телом дотакне свих тих ствари, хоће ли се оне онечистити?“
А свештеници су одговорили: „Онечистиће се.“
14А Агеј је узвратио: „Такав је овај народ и такви су ови људи преда мном – говори Господ – такав је сав труд њихових руку. Нечисто је све што ми тамо приносе.
15Сада вас молим да срцем размислите од данас па уназад, од када је полаган камен за каменом у Дом Господњи. 16Од тог времена када би неко на гомили очекивао двадесет мера, било би их десет. А када би неко очекивао да из винске каце заграби педесет нацеђених мерица, било би их двадесет. 17Ударао сам вас и сва дела ваших руку медљиком, кукољем и градом. И ниједан од вас ми се није вратио – говори Господ. 18Срцем својим размислите од данас па уназад, од двадесет четвртог дана деветог месеца до дана када је основан Господњи Дом. Размислите срцем својим! 19Наиме, да ли је зрно у амбару? Па ни лоза, смоква, нар и маслина не рађају плодом.
А од овога дана ја ћу да благословим!“
Зоровавељ је Господњи печатни прстен
20Господња реч је дошла и други пут Агеју двадесет четвртог дана тог месеца: 21„Реци Зоровавељу, управитељу Јуде: ’Ја ћу уздрмати небеса и земљу! 22Претурићу престо царствима и уништићу снагу царствима народа. Преврнућу бојна кола и њихове возаче па ће попадати коњи и њихови коњаници, и то сви до једног од мача свог брата.
23Тога ћу дана – говори Господ над војскама – да те узмем, о, Зоровавељу, Салатилов сине, слуго мој! Говори Господ: учинићу те печатним прстеном јер сам те изабрао – говори Господ над војскама.’“
Будущее величие нового храма
1В двадцать первый день седьмого месяца (17 октября 520 г. до н. э.) было слово Вечного через пророка Аггея:
2– Говори с наместником Иудеи Зоровавелем, сыном Шеалтиила, главным священнослужителем Иешуа, сыном Иехоцадака, и остальным народом. Спроси их: 3«Кто из вас ещё помнит этот дом в его прежней славе? Каким вы видите его сейчас? Разве он не кажется вам ничтожным?» 4Но сейчас ободрись, Зоровавель, – возвещает Вечный. – Ободрись, Иешуа, сын Иехоцадака, главный священнослужитель. Ободрись, и весь народ страны, – возвещает Вечный, – и трудитесь, потому что Я с вами, – возвещает Вечный, Повелитель Сил, – 5по соглашению, которое Я заключил с вами, когда вы вышли из Египта. Мой Дух пребывает с вами. Не бойтесь!
6Так говорит Вечный, Повелитель Сил:
– Вскоре Я снова сотрясу небо и землю, море и сушу. 7Я сотрясу все народы, и их сокровища придут сюда, и Я наполню этот дом славой, – говорит Вечный, Повелитель Сил. – 8Серебро и золото – Мои, – возвещает Вечный, Повелитель Сил. – 9Слава этого дома превзойдёт славу прежнего, – говорит Вечный, Повелитель Сил, – и здесь Я дарую благоденствие, – возвещает Вечный, Повелитель Сил.
Обличение народа
10В двадцать четвёртый день девятого месяца, во второй год правления царя Дария (18 декабря 520 г. до н. э.), было слово Вечного к пророку Аггею:
11– Так говорит Вечный, Повелитель Сил: Спроси священнослужителей, что говорит Закон: 12если кто-то несёт посвящённое Всевышнему мясо в поле одежды и прикоснётся ею к лепёшке, похлёбке, вину, маслу или другой еде, станет ли эта еда тоже посвящённой Всевышнему?
Священнослужители ответили:
– Нет.
13Тогда Аггей сказал:
– А если тот, кто осквернился, прикоснувшись к покойнику, коснётся одной из этих вещей, тогда эта вещь осквернится?
– Да, – ответили священнослужители, – тогда осквернится.
14И Аггей сказал:
– Так и с этим народом, с этим родом, что предо Мной, – возвещает Вечный. – Всё, что они делают, и всё, что они приносят там, нечисто.
Обещание благословения
15– Вспомните недавнее прошлое, до того, как камень был положен на камень в храме Вечного. 16Когда вы приходили к копне, в которой было двадцать мер, в ней оказывалось лишь десять. Когда вы приходили к давильне, чтобы начерпать пятьдесят мер, в ней оказывалось всего двадцать. 17Я поражал все труды ваших рук знойным ветром, плесенью и градом, но вы не обращались ко Мне, – возвещает Вечный. – 18Вспомните недавнее прошлое, начиная с сегодняшнего дня, двадцать четвёртого дня девятого месяца (18 декабря), когда были заложены основания храма Вечного. 19Остались ли ещё семена в закромах? Ни виноградная лоза, ни инжир, ни гранат, ни маслина до сих пор не принесли плода. Но с этого дня Я благословлю вас.
Зоровавель – избранник Всевышнего
20В двадцать четвёртый день месяца (18 декабря) во второй раз к пророку Аггею было слово Вечного:
21– Скажи Зоровавелю, наместнику Иудеи, что Я сотрясу небо и землю. 22Я низвергну царские престолы и сломлю силу чужеземных царств. Я опрокину колесницы и колесничих; падут кони, и их наездники погибнут от мечей друг друга. 23В тот день, – возвещает Вечный, Повелитель Сил, – Я возьму тебя, Мой раб Зоровавель, сын Шеалтиила, – возвещает Вечный, – и уподоблю перстню с печатью2:23 Печать была знаком власти, а также удостоверяла личность её владельца и его право на собственность. Здесь Всевышний в лице Зоровавеля обращает в благословение то проклятие, которое Он произнёс над его дедом, царём Иехонией (см. Иер. 22:24). Зоровавель таким образом становится прообразом Масеха и залогом Его пришествия., потому что Я избрал тебя, – возвещает Вечный, Повелитель Сил.
