Авакумова молитва
1Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:
2О, Господе, чуо сам вест о теби
и уплашио сам се!
О, Господе, оживи дело своје у времену,
обнови га усред година,
сети се да се смилујеш у гневу своме.
3Са Темана долази Бог
и Светитељ са Горе Фарана. Села3,3 Осим на овом месту, на средини 9. и на крају 11. стиха, овај се појам среће седамдесетак пута у псалмима. Његово значење није сигурно и сматра се да је ритмичка одредница.
Величанство његово покрива небеса,
а слава његова земљу испуњава.
4Његово светло блиста,
а у руци му је двокрака муња,
где је скровиште снаге његове.
5Пред њим помор иде,
а пошаст га све у стопу прати.
6Када стане, тад се земља тресе;
кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
и слежу се брда древна,
јер древни су путеви његови.
7Видео сам тугу под шаторима Кушана,
подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.
8О, Господе, јеси ли на реке гневан?
Гневиш ли се ти на реке
или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
својих бојних кола спасења.
9Разоткривен и видно је постављен лук твој,
реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
10Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
бездан се јавља хуком својим
и руке своје високо диже.
11Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
умину на светло стрела твојих
и на блесак сјаја твога копља.
12Ти у љутњи земљу газиш,
у јарости ти народе вршеш.
13Излазиш због спасења свог народа,
због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
разоткриваш од пете до врата. Села
14Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
прождиру сиромаха.
15Ти газиш по мору коњима својим
и пене се велике воде.
16И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
што долази на народ који нас напада.
17Ако смоква и не пропупи,
ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
и ишчезне стока из обора,
18у Господу ја ћу да ускликнем
и веселим се у Богу мог спасења!
19Господ Бог је моја снага!
Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
по мом кршу даде ми да ходам.
Хоровођи уз моје жичане инструменте.
Lofzang op Gods overwinning
1Dit is een gebed van de profeet Habakuk, een lofzang op Gods overwinning:
2‘Here, ik heb van uw roemruchte daden gehoord en ben met ontzag vervuld voor wat U gaat doen. Laat uw daden herleven in deze tijd, maak uw kracht openbaar. Al bent U toornig geworden, vergeet niet medelijden te hebben!’
3De heilige God komt uit Teman, Hij daalt af van de bergen van Paran. Zijn majesteit bedekt de hemel, de aarde is vol van zijn lof.
4Hij schittert als het zonlicht, uit zijn handen schieten lichtstralen, daarin is zijn kracht verborgen.
5Voor Hem uit gaat de pest en de koorts volgt Hem op de voet.
6Hij staat en doet de aarde beven, Hij kijkt rond en laat volken opspringen van schrik. Oeroude bergen worden verpletterd, stokoude heuvels worden met de grond gelijk gemaakt. Zijn eeuwige kracht blijft onveranderd!
7Ik zie dat de inwoners van Kuschan en Midjan in doodsangst verkeren.
8Was U toornig, Here, op de rivieren en op het water van de zee, dat U op de wolken als op paarden komt aanstormen, staande op uw zegekar?
9U spant uw boog en op uw bevel schieten de pijlen weg, U splijt de aarde en rivieren ontspringen.
10De bergen zien U en beven. Stromen water trekken voorbij. De watervloed roept tot U en de golven rijzen huizenhoog.
11De zon en de maan trekken zich terug bij het licht van uw pijlen, bij de bliksemende schittering van uw speer.
12Vol toorn schrijdt U over de aarde en vertrapt de volken in boosheid.
13U trekt eropuit om uw volk te redden, om uw gezalfde te bevrijden. U verbrijzelt het huis van de goddeloze van de nok tot aan de fundamenten, ja, tot de laatste steen.
14Met zijn eigen pijlen doorboort U de aanvoerder van de aanstormende troepen. Zij willen mij verpletteren en juichen omdat zij een weerloze in zijn schuilhoek denken te vernietigen.
15U betreedt met uw paarden de zee en loopt over de schuimkoppen van het machtige water.
16Ik beefde van angst toen ik dit hoorde, bij het horen van dit bericht begonnen mijn lippen te trillen. Alle kracht begaf mij, ik stond met knikkende knieën. Toch zal ik rustig de dag afwachten waarop U het volk dat ons aanvalt, zult straffen.
17Al zou de vijgenboom niet bloeien en de wijnstok geen druiven opleveren, al zou de oogst van de olijfboom teleurstellen en de akker geen voedsel geven, al zouden alle schapen uit de schaapskooien verdwenen zijn en geen runderen meer in de stal staan,
18tóch zal ik mij verheugen in de Here en juichen over God die mij redt!
19De Oppermachtige Here is mijn kracht, Hij maakt mij lichtvoetig als een hert en brengt mij veilig over de bergen.
